Veće Haškog tribunala oslobodilo je danas Vojislava Šešelja krivice po svih devet tačaka optužnice. Šešelj nije kriv ni po jednoj tački optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Haški tribunal oslobodio je Šešelja po svih devet tačaka koje su ga teretile da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine. Vojislav Šešelj je od danas slobodan čovek, rekao sudija Antoneti. Sudija Latanci izdvojila mišljenje po svim tačkama optužbe sem jedne. Reč je o prvostepenoj presudi, nakon koje sledi žalbeni postupak.
---------------------------------------------------
16.30 - Vojislav Šešelj peti je Srbin kog je Haški tribunal oslobodio optužbi za ratne zločine.
16.00 - Sudija iz Italije Flavija Latanci jedina je u raspravnom veću Haškog tribunala, bila protiv oslobađajuće presude za Vojislava Šešelja.
14.30 - Rogozin čestitao prijatelju Vojislavu Šešelju.
14. 15 - Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je presuda lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom neočekivana, naročito ako se imaju u vidu praksa i dosadašnja iskustva sa tim sudom.
14.00 - Poznati beogradski advokat Toma Fila je, komentarišući oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, rekao da je došlo do preokreta i ocenio da će ta presuda uticati i na drugostepenu presudu Radovanu Karadžić.
13.00 - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, sutra u podne održaće konferenciju za domaće i strane novinare, na kojoj će govoriti o haškim presudama Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju.
12. 40 - Nataša Kandić: Iznenađujuća presuda
12.30 - Tužilaštvo će razmotriti da li ima osnova za žalbu na presudu.
12.15 - Presuda Šešelju glavna vest u regionu. Hrvati u šoku.
12.00 - Vojislav Šešelj slavodobitno primio oslobađajuću presudu Haškog tribunala. "Možda ih tužim za još dva miliona evra, na ovih 12 miliona", najavio Šešelj.
11.30 - Vojislav Šešelj zakazao je konferenciju za novinare u 12 sati u sedištu SRS u Zemunu.
11.24 - ŠEŠELJ JE SLOBODAN ČOVEK!
11.23 - Oslobađajuća presuda po svih devet tačaka optužnice! Vojislav Šešelj je po izricanju ove presude slobodan čovek, kaže sudija Antoneti.
11.22 - Sudija je redom pročitao: Tačka 1- progon zločina protiv čovečnosti, optuženi nije kriv. Tačka 4 - povreda običaja ratovanja, optuženi nije kriv, Tačka 8 - mučenje kao povreda zakona, većina proglašava da optuženi nije kriv, Tačka 9 - okrutno postupanje, većina smatra da nije kriv, Tačka 10 - proterivanje kao zločin protiv čovečnosti, većina nalazi da nije kriv, Tačka 11 - nečovečna dela i prisilno premeštanje, većina smatra da nije kriv, Tačka 12 - bezobzirno razaranje sela, većina nalazi da nije kriv, Tačka 13 - razaranje ili namerno uništanje institucija, većina nalazi da nije kriv, Tačka 14 - pljačka javne ili privatne imovine, optuženi nije kriv.
11.21- Širenje nacionalističke ideologije, nije samo po sebi zločinačko. Veće je zato analiziralo njegove govore ("Čitav taj prostor će biti očišćen od ustaša"; "Nijedan ustaša ne sme živ izaći iz Vukovara") - cilj je bio podizanje morala vojnika, a ne pozivanje da se nema milosti. U govorima 1. i 7. aprila 1992. postojao jasan poziv za proteravnje i prislilno premeštanje Hrvata. Šešelj je izjavio sledeće – "'Po istom pravu po kom je Tuđman proterivao Srbe'. Mi genocidne radnje nećemo primenjivati jer Srbima to nije u krvi. Nećemo vas ubijati, ali ćemo vas spakovati u kamione i ostaviti u Zagrebu". U drugom govoru 1992. ponovljene su iste reči.
11.10 - Većina članova sudskog veća smatra da tužilac nije dokazao postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, rekao je sudija Antoneti.
11.03 - Nije sporno da je Šešelj bio vođen strašću da se stvori Velika Srbija, međutim ništa ne ukazuje na zločinački cilj slanja dobrovoljaca. Iz više dokaza proizilazi da regrutovanje i raspoređivanje boraca ne predstavlja nezakonitu delatnost. Kontekst rata mogao mu je dati solidno opravdanje. Pravni propisi bivše Jugoslavije dopuštali su upotrebu dobrovoljaca.
11.01 - Po mišljenju većine, projekat Velike Srbije kakav zagovara Šešelj, je politički, a ne kriminalni cilj.
10.58- Sudija Antoneti kaže da većina članova Veća smatra da nisu počinjena sva krivična dela, kršenje zakona ili običaja rata koje je navelo Tužilaštvo. Većina članova veća ocenjuje da tužilac nije predočio dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da je Šešelj kriv za ubistvo u Crnoj Reci, okrutno postupanje na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mučenje u kasarni i Vugošcu, u opštini Nevesinje, ubistvo civila oko Sarajeva, pljačke imanja kod Vukovara. "Nije kriv za pustošenje sela i gradova", napomenuo je sudija
10.51 - U Hrtkovcima nije bilo rasprostranjenog i masovnog napada na civile, a Šešeljeva odgovornost nije direktna, rekao je sudija Antoneti. Većina članova veća zaključila je, ne zanemarući govor mržnje, da nije učestvovao u razmeni kuća u Hrtkovcima, koje su povezane s proterivanjem. "Ne postoje bitni pravni elementi za kaznenu odgovornost za zločine protiv čovečnosti", kazao je.
10.50 - Veće smatra da je utvrđeno postajanje oružanog sukoba u Hrvatskoj i BiH, da je moguće da su krivična dela koje se navode u optužnica, počinili pripadnici srpskih snaga. S obzirom na pravo Vojislava Šešelja da bude informisan o optužbama, veće nije uzelo u obzir te dokaze.
10.48 - Šešelj na Twitteru: Ponosan sam na naše dobrovoljce!
10.46 - Što se tiče Vojvodine, ne radi se o području oružanih sukoba. Tužilac nije uložio napor da ih u to uveri. Tužilac nije izveo nijedan dokaz u vezi s uslovima u kojima su srpske izbeglice stigle iz Hrvatske.
10.43 - Rezimiranje pravnih zaključaka: Tužilaštvo nije dokazalo da je civilno nesrpsko stanovništvo bilo rasprostranjeno u napadima u Vukovaru, Zvorniku, i opštinama Mostar i Nevesinje, tokom perioda na koje se odnose dokaze. Postojao je oružani sukob koji je obuhvatao civilne elemente. Tužilac iznosi opšte tvrdnje koji ne odražavaju konkretne dokaze.
10.41 - Nema dovoljno dokaza da bi se zaključilo da je Šešelj bio povezan s određenim paravojnim grupama. Veće jednoglasno zaključuje da nema dokaza o hijerahijskog vezi grupe iz Loznice i jedinice Srpske garde. Veće zaključuje - Vojin Vučković Žućo, bio je komandant srpskih dobrovoljaca, ali je delovao samostalno pod imenom Žute ose. Šešelj se distancirao od Žutih osa posle ubistava počinjenih u Zvorniku. Dušan Vučković Repić i osoba s nadimkom Topola takođe su bili pripadnici jedinice.
10.40 - Veću su predočeni dokazi koji pokazuju da se u periodu na koji se odnosi optužnica, na mestima gde su počinjeni zločini bile prisutne paravojne grupe - Arkanovi tigrovi, Crvene beretke, Odred Dušan Silni, Žute ose, jedinica Vasilija Vidovića, jedinica Karađorđe, Gogićeva jedinica, Jedinica za specijalne operacije, Srpska garda SPO, jedinice Bratislava Gavrilovića i jedinice Slavka Aleksića.
10.37 - Pripadnost SRS-u nije bio kriterijum za regrutovanje dobrovoljaca.
10.36 - Analiza je pokazala da su se “šešeljevci” mogli identifikovati po fizičkom izgledu i odeći. Veće je pažljivo identifikovalo pojedince, oslanjajući se na različite izvore. Regrutovanje se vršilo u štabu SRS-a u Beogradu, ali i u drugim opštinama, kaže Antoneti.
10.30 - Sudija iznosi opšti kontekst u vezi s događajima iz optužnice - Veću su predočeni obimni dokazi u vezi s hronologijom događaja koji su doveli do raspada bivše Jugoslavije. U martu 1990. Šešelj je osnovao SPO s Vukom Draškovićom. Nakon nesuglasica Šešelj je u junu osnovao Srpski četnički pokret. SRS osnovana 1995. SRS je imala strukturu na dva nivoa. Što se tiče dobrovaljaca, veće je zaključilo da se to u početku odnosilo na pojedince koji su se pridužili oružanim snagama. Od avgusta 1991. prema zakonu o odbrani Srbije, srpski dobrovoljci morali su da se pridruže teritorijalnoj odbrani, bez obzira na njihovu pripadnost. Raspravljano je o pitanju identifikacije dobrovoljaca. Oni su se nazivali "šešeljevci". "Ako je Šešelj imao autoritet nad dobrovoljcima, oni mu ipak nisu bili potčinjeni u vojnim operacijama", naveo je sudija.
10.27 - Presuda Šešelju glavna vest u regionu. Hrvatska i BiH Šešelja nazivaju četničkim vojvodom, podsećaju da je on optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti od 1991. do 1993. godine.
10.20 - Antoneti je rekao da tužilac ne tvrdi da je Šešelj bio vojni starešina, ali mu pripisuje velika ovlašćenja u zonama sukobama, koje je Šešelj navodno posećivao da bi "osnažio moral dobrovoljaca". Tužilac tvrdi da je Šešelj imao direktna ovlašćenja nad dobrovoljcima, ali i da je neke čak i odlikovao dodelivši im titulu vojvode, koju je i sam nosio.
10.17 - "Spavao sam kao beba, jer mi je savest potpuno mirna. Svež sam kao rosa, što će se videti danas na konferenciji", napisao je Šešelj na Twitteru.
Спавао сам као беба, јер ми је савест потпуно мирна. Свеж сам као роса, што ће се видети данас на конференцији!
— VOJISLAV SESELJ (@seselj_vojislav) March 31, 2016
10.14 - Optužnica ga tereti za udruženi zločinački poduhvat s ciljem da se ostvari ujedinjeno područje na teritoriju bivše Jugoslavije za Srbe, ali nasiljem i primenom sile na stanovništvo. Pored vojne propagande i podsticanja na mržnju protiv nesrba, sprovodio je regrutaciju dobrovoljaca, a njegova postrojba provodila je ubojstva, nasilje i okrutno postupanje nad civilima i uništavanje imovine."
10.12 - Optužnica sadrži devet tačaka, od kojih se tri odnose na zločin protiv čovečnosti, kaže Antoneti i dodaje da se Šešelj izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Odlučio je da neće pozivati svedoke. "Branio se sam i nije zvao svedoke, niti je hteo da izvodi dokaze", izrečeno je na sudu. Ipak, akrtivno je učestvovao u prvom delu suđenja, koji je smatrao politički montiranim.
10.07 - Presudu čita predsednik pretresnog veća sudija Žan Klod Antoneti.
10.06 - Presuda ima više od 100 strana.
10.05 - Sudija rekao da je Šešelj odbio da prisustvuje izricanje presuede na šta je imao pravo.
10.00 - Počelo čitanje presude.
08.45 -Izricanje presude počinje u 10 sati, a trajaće do 12.30.
08.30 - Presuda Šešelju biće izrečena u odsustvu okrivljenog.
Šešelj je bio optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
U tri tačke optužnica Šešelja (61) teretili su ga za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi deportaciju i prisilno premeštanje. U šest tačaka, vođa radikala bio je optužen i za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ti zločini, po optužnici, bili su počinjeni u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Brčkom, Bosanskom Šamcu, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.
Šešelj je bio u pritvoru Haškog tribunala od 2003. godine do 2014. godine.
Proces Vojislavu Šešelju trajao je 175 efektivnih sudskih dana.
Tužilaštvo je izvelo 89 svedoka. Sudsko veće je pozvalo 10 svedoka. Šešelj je odbio da pozove svoje svedoke.
