Vojna moć Kine približava se vojnoj moći Zapada, zaključio je Međunarodni institut za strateške studije sa sedištem u Londonu, koji prati izdvajanja za vojsku širom sveta.
U izveštaju tog instituta za 2017. godinu navodi se da kineska vazdušna moć "izgleda sustiže moć" Zapada.
Kineski dronovi (bespilotne letelice), dodaje se, viđeni su u Nigeriji i Saudijskoj Arabiji.
Nemački državni medij Dojče vele citira direktora instituta Džona Čepmena da se "zapadna vojna dominacija više ne može uzimati zdravo za gotovo".
Kina je tokom 20. veka važila za osrednju vojnu silu. Uprkos broju većem od milijardu stanovnika, Kini su nedostajali ekonomija i tehnologija da bi stvorila modernu vojsku.
Tako se država sa najvećim brojem stanovnika na svetu svoju odbranu zasnivala na kombinaciji tehnološki zaostale vojske i nuklearnog oružja.
Tokom poslednje tri decenije, međutim, meteorski uspon kineske ekonomije izvukao je stotine miliona ljudi iz siromaštva.
Ekonomski bum omogućio je i veliko povećanje vojnog budžeta od 1990. godine od čak 10 puta.
Zapad je Kini uveo blokadu na uvoz oružja posle studentskih demonstracija u Pekingu 1989. godine, pa su Kinezi bili primorani da se okrenu razvoju sopstvenog oružja, često uz pomoć tehnologija koje ukradenih od Zapada, Izraela i Rusije.
Međunarodni institut za strateške studije objavio je da Kina godišnje troši oko 145 milijardi dolara za odbranu, iako je tačna suma strogo čuvana tajna i gotovo je sigurno veća od 200 milijardi dolara.
Procenjuje se da Kina na odbranu troši oko dva odsto Bruto društvenog proizvoda, što je procenat koji važi u državama članicama NATO.
Vojni budžet SAD, poređenja radi, iznosi 604,5 milijardi dolara, dok Rusija za odbranu troši tek 58,9 milijardi.
Uprkos napretku, postoji još mnogo stvari koje Kina ne može da uradi kako bi trebalo i pati i od nedostataka.
Kina je pokušala da razvije motore visokih performansi za svoje avione lovce pete generacije, ali joj to za sada nije pošlo za rukom.
Dok Sjedinjene Američke Države imaju 11 nosača aviona, Kina ima tek jedan, a pati i od ozbiljnog manjka aviona za rano upozorenje, dok Amerikanci raspolažu sa brojnim Avaks (AWACS) avionima, opremljenim radarima i elektronskim sistemima.
Kini nedostaju i avioni tankeri za dopunu goriva u vazduhu.
Vazduhoplovstvo Narodne oslobodilačke vojske Kine se prethodno zapravo smanjivalo jer je rashodovano više starih aviona nego što je nabavljeno novih.
