Kakvi se automobili voze u Evropskoj uniji?
Večita dilema kod nabavke automobila - da li kupiti benzinca ili dizelaša - danas je komplikovanija nego ikada, naročito zbog toga što je u ponudi sve više vozila sa hibridnim pogonom, piše sajt Polovni automobili.
Pošto prodaja novih automobila u Evropskoj uniji direktno utiče na ponudu polovnjaka kod nas, pogledajmo kakvo je stanje u dvadesetak zemalja EU, plus Norveška i Švajcarska, a postoje podaci i iz Velike Britanije.
Sve podatke prikupilo je "Evropsko udruženje proizvođača automobila" (ACEA).
Kada su u pitanju električni automobili, ubjedljivo vodi Norveška, gdje čak 89,3 odsto novoregistrovanih automobila ima električni pogon. Na drugom mjestu po popularnosti električnih je Danska sa 50,4 odsto, na trećem Švedska sa 34,4 odsto, četvrtom Holandija sa 33,2 odsto i petom Finska sa 28,8 odsto.
Najmanje zainteresovani za električne automobile su kupci u Slovačkoj (2,5 odsto), Hrvatskoj (2,7 odsto), Poljskoj (3 odsto), Italiji (4,1 odsto) i Bugarskoj (4,4 odsto).
Benzinci se procentualno ubjedljivo najviše traže u Bugarskoj. Čak 77,1 odsto novih prodatih automobila u ovoj zemlji troši benzin. Na drugom mjestu su dizelaši sa 15,1 odsto, dok svi ostali zauzimaju nešto manje od 8 odsto.
Zanimljivo je to što su plug-in hibridi veoma slabo zastupljeni u evropskim zemljama. Bukvalno nema zemlje u kojoj se proda više plug-in hibrida nego električnih automobila. Čak su i u Norveškoj plug-in hibridi rame uz rame sa dizelašima! Najviše se prodaju u Švedskoj (23,6 odsto) i Finskoj (20,2 odsto).
Dizelaši čine tek 12,1 odsto
I stigli smo do dizelaša - oni su na nivou EU činili samo 12,1 odsto prodaje novih automobila.
Tokom 2024. godine najpopularniji su bili u:
- Češka - 21,6 odsto
- Hrvatska - 19,0 odsto
- Slovenija - 18,4 odsto
- Austrija - 17,6 odsto
- Slovačka - 17,5 odsto
- Njemačka - 17,4 odsto
- Bugarska - 15,1 odsto
- Italija - 13,9 odsto
- Rumunija - 12,4 odsto
- Mađarska - 12,3 odsto
A gdje su se najmanje prodavali dizelaši u odnosu na ostale vrste goriva, odnosno pogona? Krenimo redom:
- Holandija - 1,0 odsto
- Norveška - 2,3 odsto
- Danska - 4,2 odsto
- Finska - 4,8 odsto
- Belgija - 4,9 odsto
Velika Britanija sa samo 2,8 odsto bila bi na trećem mjestu da je trenutno članica EU.
Zanimljivo je i to što su se samo u Norveškoj dizelaši prodavali bolje od benzinaca, što djeluje paradoksalno uzimajući u obzir da su u svim ostalim zemljama benzinci bili ubjedljivo popularniji.
Sviđalo se to nama ili ne, ovi rezultati će se odraziti i na ponudu polovnjaka u našoj regiji. Iz godine u godinu će se uvoziti sve manje dizelaša, zato što ih jednostavno neće biti dovoljno na tržištu, pa se može očekivati da će zbog toga biti i skuplji (zakon ponude i potražnje).
Stoga će mnogi ljubitelji dizela, ukoliko žele noviji auto, jednostavno morati da pređu na turbo benzince ili hibride, a tu su naravno i električni, čija će ponuda iz godine u godinu biti sve veća.
Zemlje iz kojih se najčešće uvoze polovnjaci
Francuska - benzinci i dizelaši zajedno su osvojili 37,6 odsto, a hibridi, plug-in hibridi i električni čak 58,8 odsto. U Njemačkoj se benzinci i dizelaši bolje drže - zajedno su osvojili 53 odsto, a hibridi, plug-in hibridi i električni 46,5 odsto. U Italiji su snage izjednačene - benzinci i dizelaši 43,2 odsto, dok su hibridi, plug-in hibridi i električni zauzeli 47,4 odsto.
Na sreću, na nivou cijele Evropske unije, kao i u zemljama iz kojih kod nas najviše stižu polovni automobili, prodaja u prvih 11 mjeseci 2024. ostala je na nivou istog perioda prošle godine, što znači da ne bi trebalo da bude ni pada ponude polovnjaka.
U stvari, prodaja je čak blago porasla (za 0,4 odsto), ali nažalost pad je ipak zabilježen u onim zemljama koje su nama najznačajnije - u Francuskoj (-3,7 odsto), Njemačkoj (-0,4 odsto) i Italiji (-0,2 odsto).
(EUpravo zato/Polovni automobili)
