Cena kapitala koji sa međunarodnog finansijskog tržišta ulazi u Srbiju viša je zbog "rizika zemlje".
Zbog više cene kapitala koji sa svetskog finansijskog tržišta dolazi u Srbiju i restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije, kamatne stope na kredite građanima Srbije više su nego u zemljama u okruženju, složili su se u izjavama Tanjugu stručnjaci i predstavnici banaka.
Član Izvršnog odbora "Hipo Alpe Adrija banke" Mirko Španović istakao je da je cena kapitala koji sa međunarodnog finansijskog tržišta ulazi u Srbiju viša zbog "rizika zemlje".
On je objasnio da su svetska finansijska tržišta procenila da zbog političkih događaja u poslednje vreme u Srbiji treba da podignu stopu koja obeležava "rizik zemlje", pa je ta stopa viša nego u Rumuniji, Bugarskoj i Sloveniji koje su u EU i Hrvatskoj koja je na dobrom putu da uđe u EU.
Prema Španovićevim rečima, drugi razlog zbog čega su kamatne stope više je izuzetno restriktivna monetarna politika koju sprovodi centralna banka u Srbiji da bi obuzdala inflaciju.
On je naglasio da se restriktivne mere centralne banke ogledaju u podizanju referentne kamatne stope, kao i visokoj stopi obavezne rezerve, zbog čega banke sa tako smanjenim volumenom novca moraju da dižu kamatne stope da bi isplatile ulaznu cenu kapitala.
Španović je ukazao da to važi generalno za sve vrste kredita i da, iako je obavezna rezerva na dinarska sredstva mnogo niža nego na devizna, s druge strane dizanje referetne kamatne stope utiče na visinu kamate dinarskih kredita.
Predstavnik "Sosijete ženeral" banke Sonja Miladinovski ukazala je da su kamatne stope uporedive samo ako se radi o čisto deviznim i indeksiranim kreditima, jer dinarski krediti u našem slučaju zavise direktno od bazne kamatne stope na domaću valutu, koja moze biti različita od zemlje do zemlje.
Devizni i indeksirani krediti, bez obzira na zemlju, polaze od iste bazne stope na evro ili švajcarski franak, ali se na to dodaje marža vezana za procenu rizika zemlje, kao i "marža likvidnosti", vezana za globalnu finansijsku krizu.
Kada takav izvor uđe u zemlju koja pozajmljuje iz inostranstva, na sve to se dodaju troškovi obaveznog rezervisanja, pa tako formirana kamatna stopa tek čini trošak finansiranja, objasnila je ona.
Miladinovski je istakla da se tek na taj trošak finansiranja dodaju finalne marže koje se sastoje od marže procene kreditne sposobnosti klijenta i od "profitabilne marže" koja predstavlja razliku u ceni koju banka zadržava za sebe.
Imajući u vidu sve elemente kamatne stope, jasno je da je marža koju banke "beleže" sebi u profit samo jedan, najčešće najmanji deo ukupne kamatne stope, što se vrlo često zanemaruje, pripisujući bankama enormne zarade na kreditima, naglasila je ona.
Miladinovski je kazala da nije lako napraviti paralelu između različitih sistema, budući da čak i zemlje u okruženju imaju niže margine rizika zemlje u odnosu na Srbiju, kao i da je lokalna regulativa vezana za procente obaveznog rezervisanja takođe različita.
Takođe treba napomenuti da se "profitne marže" smanjuju srazmerno jačanju bankarskog sistema i jačanju konkurencije banaka na tržištu, rekla je ona.
Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić izjavio je da su zahvaljujući subvencijama države putem Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ti krediti konkurentni u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju.
Kada se u kamatnu stopu na stambene kredite ukalkuliše subvencija države ona je u Srbiji na nivou koji daju banke u zapadnoj Evropi, ukazao je Nikolić.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)