Najskuplja srpska njiva

U naizgled običnim sremskim selima Šimanovci i Dobanovci žive sasvim netipični srpski milioneri. Za sticanje bogatstva bilo je dovoljno samo da im se njive nađu duž autoputa Beograd – Šid.

Hektar zemljišta, pod najezdom industrijalizacije, dogurao je do milion evra, a u pojedinim slučajevima i do neverovatnih dva i po miliona evra, piše Politika.

Zbog ovoga se u sela uvukao nemir. Nisu spokojni ni oni koji imaju, ni oni koji nemaju parcele u privrednoj zoni. Prvi se uglavnom, ako je reč o starijim ljudima, plaše da prodaju jer ne znaju šta će sa tolikim parama. Drugi opet žale što ih nije zadesila sreća da i oni budu deo tržišne mašinerije u kojoj se do pre tri meseca trgovalo na veliko. Raspisivanjem izbora označen je tajm aut u transakcijama. Kupci su se povukli i čekaju ko će formirati vladu.

U postizbornoj pauzi, dok se nadaju najezdi novog kapitala, meštani će ponosno potvrditi da su se u ova sela protekle tri godine slile stotine miliona evra. Ali imena kupaca i prodavca ne izgovaraju. Po tek izgrađenim ili renoviranim kućama i novim automobilima novopečeni bogataši lako se prepoznaju.

Po pravilu, svedoče meštani Šimanovaca, prvo sređuju kuće, ugrađuju pvc stolariju, centralno grejanje, obnavljaju fasade, menjaju kola, a potom kupuju stanove i lokale u Beogradu i Novom Sadu. Nekada skromni seljaci iz Šimanovaca, postali su novopečene vlastele i to na samom tlu briselskog carstva, pošto su se otisnuli u susednu Rumuniju, u kojoj pazare čitava sela. Naime, u pograničnom pojasu sa Srbijom, kuće sa imanjem prodaju za oko dve hiljade evra.

Retki su izuzeci koji su pokrenuli sopstveni biznis. Na pitanje čime se bave, njihove komšije horski odgovaraju – ni sa čim. Slučajne prolaznike izbegavaju, a od novinara beže kao đavo od krsta.

Poljoprivrednici, koji bez obradive zemlje ne mogu da žive, ili zagledani u budućnost u njoj vide mogućnost za uvećanje profita, kupuju njive u nerazvijenijim okolnim selima pećinačke opštine po bagatelnim cenama.

I u samim Šimanovcima, sećaju se Sremci, hektar je nekada mogao da se kupi za hiljadu evra. Kada su krupni kapitalisti namirisali da će najmanje 500 hektara uz autoput biti pretvoreno u industrijsku zonu, ar je odmah skočio na 1.500 evra, pa 3.000 evra, da bi donedavno dostigao cenu od 8.000 evra. Poslednja cena je iznosila oko 10.000 evra, s tim što postoje oni koji su ugovorili transakciju na fantastičnih 25.000 evra. To je za sada ipak izuzetak, kažu, jer je reč o zemljištu koje ima sve priključke za infrastrukturu.

Dolaskom velikih igrača, selo je zahvatila nekretninska euforija. Cene obradivog poljoprivrednog zemljišta su skočile na 1.000 evra po aru, a kvadrat stambenog prostora je izgurao na 800 evra.

Ali, ako novopečeni bogataši pažljivo kriju svoj identitet, oni koji su već podigli fabrike, ne mogu se sakriti. Među prvima je stigao Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, sagradivši filmski studio u rangu holivudskih, mada spolja podseća na fabriku sa sivom fasadom. Mitrović planira i izgradnju hotela sa pet zvezdica.

Tu su pogone smestili i srpski gospodari kafe: "Don kafa", kao i konkurentska "Grand kafa". Od domaćih biznismena, priseća se Ljuboje Antić, predsednik mesne zajednice Šimanovci, zemlju su kupili Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, Dušimir Zabunović, vlasnik kompanije MPS, ekskluzivni distributer "Grants" viskija, vlasnik fabrika građevinskog materijala i kablova i beogradskog hotela "Mister prezident”.

"Ukupne grinfild investicije iznose oko 250 miliona evra. Uposlena je radna snaga iz cele opštine, tako da on očekuje uvoz radne snage u selo. Meštani se obogatili i ne zanima ih da rintaju za strane poslodavce. Jednom rečju, Evropa je već u Šimanovcima , ponosno kaže Antić.

Šta još nedostaje sremskom eldoradu?

"Samo zabavni sadržaji - akva park ili nešto slično. Dolazili su ljudi iz Diznilenda i raspitivali se za nekih deset hektara zemljišta", odgovara Antić.

Na putu ka Beogradu, između Šimanovaca i Dobanovaca, koje pripada opštini Surčin, njive su mahom ukrašene oglasima za prodaju zemlje. Vlasnike zemlje iz Dobanovaca muče iste, slatke brige kao žitelje Šimanovaca. U tajnovitosti su ipak otišli korak dalje.

Više ni komšijama ne prijavljuju da su prodali zemlju, a vest se raširi tek kada na placeve stignu graditelji. Ipak, o svojim investicijama nerado govore.

"Uhvatila ih je panika. Ne znaju šta će sa parama, a nemaju afinitet da pokrenu neki sopstveni biznis", skenira trenutno stanje njihov sugrađanin, koji zemlju nikada nije voleo, pa je nije ni kupovao. Tako i nema šta da proda.

Malo zemlje je ostalo za tržište, kaže Darko Mrkobrad, predsednik mesne zajednice Dobanovci. Nestašica je "nabila" cene pa je u delu sela koji je pokriven regulacionim planom 17 ari nedavno prodato za 500.000 evra, ili za 29.400 po aru. Samo pre tri godine, ar je vredeo 500 evra, dok prosečna cena trenutno iznosi oko 10.000 evra.

Ko su ljudi koji su od trgovine zemljištem napravili dobar biznis, kupujući za bagatelu i preprodajući za mnogostruko veće iznose, niko ne zna. Posrednici u trgovini su agencije, tako da seljaci od advokata dalje nikoga ne vide.

Upućeni u tržište kao iz topa će reći Dobanovce, to jest Surčin, drže Miroslav Mišković, Miodrag Kostić i Stanko Subotić Cane.

Ovaj poslednji je, kažu dobro obavešteni agenti za nekretnine, prvi uleteo u ovaj biznis kupivši pre nekoliko godina direktno od seljaka 100 hektara pored autoputa – od Autokomerca do Aerodroma "Nikola Tesla”. Ubrzo potom, Mišković i Kostić su opkolili aerodrom i proširili se prema Dobanovcima.

(MONDO)