Stejt Dipartment: Balkan glavni čvor za heroin

Srbija, uključujući Kosovo, jedna je od ključnih tranzitnih zemalja na balkanskom koridoru trgovine narkoticima, navedeno je u sredu u objavljenom godišnjem izveštaju Stejt departmenta o strategiji kontrole narkotika.

Srbija je glavna tranzitna zemlja na putu heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga od Avganistana i Turske, pa čak i Južne Afrike, preko Bugarske i Makedonije, do centralne i zapadne Evrope.

Kokain iz Južne Amerike dolazi u Srbiju preko Španije, Italije i Grčke, dok sintetičke droge, kao što je ekstazi, potiču uglavnom iz Holandije, a koriste se i za razmenu za druge narkotike, uključujući heroin, dodaje se u izveštaju, koji je interno predstavljen 29. februara.

Narkotici uglavnom samo prolaze kroz Srbiju, u kojoj ostaje manja količina za tržište od 60.000-80.000 narkomana.

Glavna tačka trgovine narkoticima jeste oblast Sandžaka, koja je na putu šverca heroina iz Avganistana za zapadnu Evropu, smatraju američki stručnjaci.

Prošle godine, u Srbiji je zaplenjena rekordna količina narkotika. U najvećoj pojedinačnoj akciji, srpski carinici su na graničnom prelazu s Bugarskom zaplenili oko 163 kilograma heroina.

Prema podacima srpskog MUP-a, od januara do novembra 2007. izvršeno je 3.795 zaplena droge, uključujući 11 kg kokaina, 377 kg heroina i 700 kg marihuane. Ti podaci obuhvataju izveštaje carinskih službi, ali ne i lokalne policije.

Prema podacima carinske uprave, u prvih 11 meseci prošle godine zaplenjeno je 42,2 kg opijuma, 203 kg heroina, 2,5 kg kokaina, 136 kg marihuane i 57.460 tableta anaboličkih steroida.

U izveštaju je ocenjeno da su srpski zakoni o narkoticima dobri, ali da je pravosudni sistem slab, sprovođenje zakona problematično, a presude zbog kršenja zakona o narkoticima relativno retke.

Prema podacima srpskog Ministarstva pravde, od 8.658 osoba osuđenih prošle godine zbog kršenja zakona o narkoticima, 6.141 (71 odsto) osuđeno je uslovno, a svega 2.397 (28 odsto) na zatvorske kazne.

U Beogradu je 98 odsto uhapšenih zbog droge osuđeno na zatvorske kazne, dok je van Beograda situacija sasvim drugačija, što je delimično rezultat činjenice da je među uhapšenima veliki broj maloletnika, koji uglavnom tvrde da je droga koju su imali kod sebe bila za ličnu upotrebu.

"Veliki trgovci drogom u Srbiji retko odgovaraju pred sudom", navedeno je u izveštaju, što eksperti tumače time što su istrage uglavnom koncentrisane na "sitne ribe" - uživaoce droge, ulične dilere i one koji prenose drogu preko granica.

Korupcija u pravosudnim organima i dalje je jedan od glavnih problema, a policajci, koji su slabo plaćeni i čiji je rad teško kontrolisati, uglavnom se međusobno štite.

Srpska vlada tesno sarađuje sa SAD i zemljama EU radi reformisanja i poboljšanja rada pravosuđa i policije, i nema dokaza da ohrabruje ilegalnu proizvodnju ili distribuciju narkotika, niti da profitira od ilegalnih transakcija droge, navedeno je u tekstu.

Kosovo - glavni tranzitni čvor

Kada je reč o Kosovu, to je glavna tranzitna tačka na putu heroina iz Turske i Avganistana ka zapadnoj Evropi.

Poroznost granica, korupcija, pre svega granične policije i carinika, sistem "porodičnih klanova", kao i jedinstven status Kosova, koje je pod administracijom UN i ne može da sklapa bilateralne i međunarodne sporazume, glavni su problemi s kojima se suočava Kosovo u suzbijanju trgovine drogom.

Situaciji nimalo ne doprinosi ni činjenica da Kfor nema mandat za borbu protiv trgovaca drogom i da pripadnici međunarodnih snaga plene narkotike samo kada slučajno na njih nalete.

Nadležnost za suzbijanje trgovine narkoticima preneta je u maju 2006. sa UNMIK-a na Kosovsku policijsku službu, i broj hapšenja je od tada povećan.

Postoje i izveštaji o saradnji u trgovini drogom između srpskih i albanskih kriminalnih grupa na Kosovu, a policija UNMIK-a veruje i da postoji povezanost između trgovine narkoticima i trgovine belim robljem.

Prema podacima KPS, od januara do avgusta 2007. uhapšeno je 612 osoba, zaplenjeno 15,3 kg heroina, 2,2 kg kokaina, 21,7 kg marihuane, 61 gram ekstazija i četiri kilograma drugih narkotika.

Podaci UNMIK-a su slični: u prvih 11 meseci prošle godine zaplenjeno je 11,7 kg heroina, 22,9 kg marihuane i 1,9 kg kokaina.

Glavni tranzitni punktovi su, kako je navedeno u izveštaju, Gnjilane, Prizren i Mitrovica, iako je do oktobra 2007. najveća količina droge zaplenjena u Prištini (58 zaplena).

Kada je reč o proizvodnji droge, Kosovo nije značajan proizvođač. Otkrivene su samo manje količine gajenog kanabisa (21.75 stabljika), uglavom na poljima kukuruza ili u dvorištima.

Kosovske vlasti su, kako je ocenjeno u izveštaju, tek počele da se angažuju na suzbijanju trgovine drogom i nemaju utvrđenu nacionalnu strategiju.

Albanija - glavni krak balkanskog puta droge

Albanija je poslednjih godina takođe postala važan deo balkanskog puta droge, navodi se u izveštaju Međunarodnog saveta UN za kontrolu narkotika, objavljenom u sredu.

U izveštaju te organizacije, sa sedištem u Beču, koja se bavi nadgledanjem sprovođenja konvencija UN za borbu protiv droge, navodi se da su albanske organizacije trgovaca drogom i dalje snažne i da nastavljaju da sprečavaju napore Albanije i drugih evropskih zemalja u borbi protiv droge.

Konstatuje se i da je Albanija i dalje najveći izvoznik kanabisa, koji se krijumčari preko Makedonije i Bugarske u Tursku, kao i u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, Sloveniju i zemlje zapadne Evrope.

Organizacija UN navodi i da se južni ogranak balkanske rute, koji prolazi kroz Istanbul, Sofiju, Beograd i Zagreb, sve više koristi kada je reč o trgovini i zloupotrebi opijata, pre svega heroina poreklom iz Avganistana.

Broj heroinskih zavisnika u istočnoj Evropi je procenjen na oko 1,75 miliona, ili 1,2 odsto stanovništva između 15 i 64 godina.

Povećana trgovina i upotreba opijata u Istočnoj Evropi je doprinela širenju virusa side poslednjih godina, kontatuje se takođe.

"U Istočnoj Evropi se odvija jedna od najbržih epidemija HIV-a na svetu", sumorna je konstatacija ovog međunarodnog organa za kontrolu narkotika.

(Tanjug/www.mtsmondo.com)