Nemačka vlada i Lufthanza postigle su načelan dogovor o planu spasavanja te kompanije u iznosu od devet milijardi evra
Ogromna svota novca od poreskih obveznika predviđen je da se potroši kako bi se izbegao bankrot ovog avioprevoznika, koji je imao problema i pre pandemije korona virusa.
Sporazum, koji pratično predviđa nacionalizaciju (Nemačka nije vlasnik Lufthanze od 1994. godine), odnosno da država bude glavni akcionar ove grupe (25%) i garant ogromne pozajmice, formalno još treba da potvrde Fond za ekonomsku stabilnost savezne vlade, Upravni i Nadzorni odbor Lufthanze, kao i vanredna skupština akcionara, precizirao je neimenovnai izvor koji je potvrdio medijske informacije.
Protiv podržavljenja Lufhanze podigli su glas u Bavarskoj, i to iz CSU, sestrinske stanke vladajuće CDU Angele Merkel.
Lufthanza je prošle nedelje potvrdila da razgovara sa Berlinom o rešenju kojim će Fond savezne vlade za ekonomsku stabilnost (VSF), osnovan za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, imati 20 odsto kapitala kao i obveznice konvertovane u akcije vredne "dodatnih pet odsto plus jedna akcija".
Pored pozajmice od tri milijarde evra, država će dobiti dva mesta u nadzornom odboru Lufthanze.
Nemački ministar ekonomije Peter Altmajer rekao je u intervjuu za ZDF da će Lufthanza morati da vrati dug čim bude ponovo bila profitabilna, što može potrajati nekoliko godina.
"Bild am Zontag", ne navodeći izvore, objavio je da bi Lufthanza trebalo da vrati novac državi do kraja 2023. godine, preneo je sinoć Rojters.
Od 760 aviona, oko 700 je prizemljeno, a Lufthanza je u aprilu prevezla 3.000 putnika u odnosu na 350.000 pre krize. U prvom tromesečju, kompanija je izgubila 1,2 milijarde evra, a još veći gubici se očekuju u drugom tromesečju.
Lufthanza je početkom maja imala četiri milijarde evra u gotovini i gubitke od milion evra na sat, izjavio je nedavno predsednik Upravnog odbora Lufhtanze Karsten Špor.
Grupa je počela restrukturaciju u cilju smanjivanja flote za 100 aviona čime je ugroženo oko 10.000 radnih mesta.
Ogranci grupe su takođe zatražili pomoć u zemljama u kojima se nalaze. Pregovori se vode sa Belgijom i Austrijom, a Ostrian erlajns je zatražio pomoć od 767 miliona evra. Bern će garantovati 1,2 milijardi evra kompanijama Svis i Edelvajs.