U najavi trgovinski rat? Bajden razbjesnio EU i saveznike zbog baterija

Bajdenov novi zakon razbjesnio je Brisel jer je problem proizvodnje baterija nalazi u središtu.

Zakon o smanjenju inflacije (IRA), kako se naziva finansijska ofanziva američkog predsjednika Džoa Bajdena, razbjesnio je Evropu i druge trgovinske partnere SAD jer ga vide kao diskriminatorski i protekcionistički. Brisel takođe strahuje da će isisati investicije iz zelenih industrija u Evropi u nastajanju, posebno kada je u pitanju proizvodnja baterija za pogon automobila budućnosti, piše Politiko.

U Evropi, kombinacija američkog zakonodavstva i visokih cijena energije podstakla je debatu o tome kako održati evropsku industriju konkurentnom. Lideri EU bi trebalo da o tome razgovaraju u Briselu u februaru.

Baterije u srcu pregovora

Istovremeno, Evropa nastavlja da traži od SAD zakonodavne ustupke – a baterije su u srcu tih pregovora. Vrijeme je dragocjeno jer Evropa ima samo do marta da ubijedi Vašington u potrebu za većom fleksibilnošću oko paketa zelene tehnologije vrednog 369 milijardi dolara. Tada izlaze konačne smjernice Ministarstva finansija SAD.

Dok je početno negodovanje u EU bilo usredsređeno na poresku olakšicu od 7.500 dolara za lokalno proizvedena električna vozila, mnogo više novca je u ponudi za proizvođače baterija koje otvaraju fabrike u Sjevernoj Americi. Ovo komplikuje napore EU da podstakne domaću proizvodnju baterija u skladu sa Uredbom o baterijama.

"Veliko pitanje industrijske politike je gdje će kompanije ulagati u nove fabrike? Biće izuzetno atraktivna i mnogo manje birokratska proizvodnja u SAD“, rekao je jedan izvršni direktor jedne auto kompanije koja upravlja fabrikama na oba tržišta.

Ustupci za proizvođače baterija su posebno važni za Evropu jer američki program subvencija nudi dugoročnu podršku za sve, od sklapanja ćelija do sirovina, što privlači kompanije da otvore fabrike u SAD. Iako se milijarde evra troše na razvoj evropske industrije baterijskih ćelija, ova pomoć uglavnom dolazi u vidu jednokratnih paušalnih grantova i zajmova, a ne dugoročne podrške koju nudi IRA, što investitorima daje sigurnost.

"Američka IRA je najjednostavniji sistem na svijetu“, rekao je jedan evropski investitor koji vodi projekat fabrike baterija u SAD i Evropi, dodajući da je sada lakše dobiti finansiranje projekta preko Atlantika.

SAD traže stroga pravila

Kvaka je u tome što američki propisi nalažu stroga pravila lokalne proizvodnje. Na najvišem političkom nivou, proizvođači automobila i njihova udruženja u Vašingtonu i Briselu zalažu se za dalje smanjenje odredbi Made in America, posebno za baterije. Ključna debata je oko toga koje komponente se zapravo smatraju dijelom baterije i stoga moraju biti u skladu sa lokalnim propisima.

Prema IRA-i, američka vlada će pokriti do 45 dolara po kilovat-satu troškova proizvodnje baterija, obično trećinu vrednosti električnog vozila, a takođe će subvencionisati 10 odsto troškova delova za baterije i ponuditi sličnu podršku za sirovine. Ove subvencije će se nastaviti početkom 2030-ih, nudeći proizvođačima baterija dugoročnu sigurnost.

Kada je riječ o poreskim olakšicama za električna vozila, polovina kredita od 7.500 dolara je otvorena za vozila čije baterije sadrže najmanje 40 odsto sirovih minerala iskopanih ili prerađenih u SAD ili zemlji sa kojom SAD imaju stalni sporazum o slobodnoj trgovini, pod uslovom koji se kasnije tokom decenije povećao na 80 procenata.

Preostalih 3.750 dolara dostupno je za vozila u kojima se 50 odsto komponenti baterija proizvodi ili sklapa u Sjevernoj Americi. Tih 50 odsto se povećava godišnje dok ne dostigne 100 odsto 2029. godine.

Evropljani traže način da ublaže ta pravila. Jedna od opcija bi mogla biti da se katoda - dio baterije visoke vrijednosti koji koristi litijum, nikl, kobalt i mangan - isključi iz pravila montaže, kaže Julia Poliscanova, koja vodi rad na čistim vozilima u lobističkoj grupi Transport & Environment .

To bi značilo da bi vozila proizvedena u EU ispunjavala uslove za polovinu Bajdenovih subvencija čak i ako njihove katode baterija ne ispunjavaju uslove proizvedene u Americi. Ali čak i ako bi američka vlada pristala da izuzme katodu iz montažnog dela pravila o subvencijama, male su šanse za zaobilazno rješenje za komponentu materijala.

EU želi da izbjegne pravilo

Ovo bi i dalje ostavilo EU u značajnom nepovoljnom položaju i možda neće biti dovoljno da odvrati evropske kompanije od preseljenja u SAD.

"Uz malo kreativnog računovodstva, možete zaobići definiciju ćelija, ali ne i oko nabavke ključnih sirovih minerala. Ali sve to neće promijeniti činjenicu da je ulaganje u fabrike baterija postalo mnogo privlačnije u SAD od u Evropi“, rekla je Poliščanova.

Brisel i dalje vidi priliku za američke ustupke jer je Ministarstvo finansija SAD saopštilo da će usvojiti širu definiciju zemalja koje imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama.

Rukovodioci kompanija iz automobilske industrije nadaju se da će to značiti da će partneri iz odbrambenog saveza u praksi takođe dobiti pristup ovim povoljnim uslovima. Ovo je ključno jer partnerske zemlje koje imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa Vašingtonom takođe mogu imati koristi od zelene bonance.

Francuski ministar trgovine Olivije Beht rekao je za Politiko da EU ima "određeni broj sporazuma koji nam omogućavaju da malo prilagodimo tekst i izbegnemo lokalno pravilo o materijalima, poput Meksika i Kanade, i da obezbijedimo da baterije određenih automobila, čak i ako "nisu napravljeni u SAD u, mogu imati koristi od američkih subvencija“.

Komponente baterija u električnim vozilima bile su tema razgovora tokom nedavnih posjeta trgovinske predstavnice SAD Ketrin Taj i Majka Pajla, zamenika američkog savetnika za nacionalnu bezbjednost, koji predvodi američku stranu zajedničke radne grupe osnovane za rešavanje problema smanjenja inflacije tokom nedavnih poseta Briselu tokom nedavnih posjeta Briselu. .

Moguća je i tužba

"Veoma smo fokusirani dok naši evropski saveznici i partneri grade jake, bezbjedne, otporne i raznolike lance snabdijevanja širom ekonomije čiste energije, ali posebno u baterijama i komponentama baterija“, rekao je visoki zvaničnik američke vlade. Politički manevarski prostor je ograničen jer je zakon već prošao Kongres i male su šanse da će biti promijenjen.

Ključni američki senatori, kao što je Džo Mančin, naglasili su da su podsticaji za domaću proizvodnju u srcu zakona jer imaju za cilj da povećaju broj radnih mesta u SAD. Visoki zvaničnik američke vlade naglasio je da sve smjernice Ministarstva finansija moraju biti u skladu sa zakonom koji je usvojio Kongres.

Ako pregovori ne uspiju, Brisel nije isključio tužbu protiv SAD Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, opciju koju razmatra i Južna Koreja. To je Damoklov mač koji visi nad transatlantskim pregovorima, ali je malo vjerovatno da će izazvati veliki strah u Vašingtonu. Sistem za rješavanje sporova Svjetske trgovinske organizacije je u haosu, a evropski zvaničnici priznaju da bi njegovo aktiviranje u najboljem slučaju zadalo ozbiljan udarac odnosima sa Vašingtonom, au najgorem - potpuni trgovinski rat sa kompenzacionim carinama.

"Nadamo se da ćemo takođe moći da pronađemo zadovoljavajuće rješenje za nekoliko drugih problematičnih aspekata Zakona o smanjenju inflacije pre nego što uđemo u dalje rasprave“, rekao je šef EU za trgovinu Valdis Dombrovskis posle nedavnih razgovora u Briselu sa Taijem, napominjući da su EU i SAD. strateški saveznici i da se moraju naći putevi za zajedničko djelovanje.

(MONDO)