Pet zemalja planira da podigne ogradu dugu 1.245 kilometara koja će odvojiti njih i Evropsku uniju od Rusije i Bjelorusije.
Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska planiraju da izgrade ogradu dugu 1.245 kilometara koja će odvojiti njih i Evropsku uniju od Rusije i Bjelorusije.
Finska je počela krčenje šuma u blizini svoje granice sa Rusijom kako bi mogla da postavi 200 kilometara dugu i tri metra visoku ogradu sa bodljikavom žicom na vrhu. Ova zemlja je počela gradnju jer više nije sigurna da će Rusija voditi računa o bezbjednosti svoje granice. "Finski graničari su procijenili da se na dijelu istočne granice mora izgraditi barijera zbog novonastalih bezbjednosnih okolnosti", rekao je menadžer projekta Ismo Kurki. U septembru 2022. godine, Finska je objavila da su njeni graničari osmislili plan za izgradnju ograde, piše Vašington post.
Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska već su počele radove na segmentima ograde. Letonija je 2021. godine najavila da će izgraditi ogradu dugu 506 kilometara na granici sa Bjelorusijom, Litvanija je već počela da gradi ogradu dugu 498 kilometara na granici sa Bjelorusijom, a Estonija je ubrzala fazu planiranja - 114 kilometra dugu ogradu na njenoj granici sa Bjelorusijom. Poljska je u novembru 2022. objavila da planira da izgradi 2,4 metra visoku ogradu sa bodljikavom žicom na vrhu granice sa Kalinjingradom. Potpredsednik poljske vlade i ministar odbrane Mariusz Błaszczak objavio je prošle nedjelje fotografije na kojima se vidi da se ograda već postavlja.
Pomenute zemlje su se upustile u ovaj projekat jer je prije više od godinu dana Rusija izvršila invaziju na susjednu Ukrajinu, što se u međuvremenu pretvorilo u punopravni rat. Čitav njihov poduhvat neodoljivo podsjeća na Gvozdenu zavesu, 6.920 kilometara dugu zbirku raznih barijera koje su tokom Hladnog rata bile granica između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada. Dio te barijere bio je Berlinski zid, čiji je pad na kraju doveo do pada komunizma u centralnoj i istočnoj Evropi i ponovnog ujedinjenja Njemačke.
Klaus Dods, profesor geopolitike na Rojal Holovej koledžu, Univerzitet u Londonu, rekao je da se barijera može posmatrati kao "zavjesa od bodljikave žice". Svih pet evropskih zemalja koje ili planiraju da počnu da grade ogradu ili je već grade rekle su da su zabrinute što strane vlade dozvoljavaju ilegalnim migrantima da uđu na njihovu teritoriju ili će to učiniti u budućnosti.
Neke od ovih zemalja pustile su u rad planove za ograde nakon što je Bjelorusija 2021. pozvala migrante k sebi, a zatim ih "proslijedila" državama članicama Evropske unije sa kojima se graniči. Vašington post navodi da je bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko odgovorio na sankcije koje je njegovoj zemlji uvela EU.
Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska žele da što prije podignu ogradu prema Rusiji i Bjelorusiji jer strahuju da bi Rusija mogla da pokuša da uradi isto što je uradio Lukašenko 2021. godine. Finsko-ruska granica duga je 1338 kilometara i predstavlja najdužu granicu koju država EU ima sa Rusijom.
Finska vlada je, međutim, odlučila da postavljanje ograde duž cijele granice nije isplativo. Finci se nadaju da će ograda od 404 miliona dolara, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2026. godine, na kraju pokriti 15 odsto finsko-ruske granice. Fincima je najvažnije da postave ogradu na jugoistoku zemlje u blizini postojećih graničnih prelaza.
Nakon što je Rusija krajem septembra 2022. naredila djelimičnu mobilizaciju rezervista, Finska je znatno otežala Rusima dobijanje viza za ulazak u zemlju. Ismo Kurki kaže da je saobraćaj na rusko-finskoj granici trenutno slab. Finski zvaničnici rekli su da žele da izgrade ogradu kako zemlja ne bi bila pogođena migrantskom krizom koju je izazvao Lukašenko na granici između njegove zemlje i Evropske unije, odnosno Litvanije, Letonije i Poljske.
"Fizička barijera je neophodna u situacijama velikih migracija. Ona takođe usporava pravac kretanja velikih masa ljudi koji se tada formiraju", rekli su finski graničari. "Čak i ako ljudi zaobiđu ogradu, to ih je ipak usporilo i omogućilo vlastima da upravljaju situacijom“, dodali su graničari.
Osim podizanja ograde na granici sa Rusijom, Finci će izgraditi i put za patrolna vozila i postaviti sistem nadzornih kamera. "Berlinski zid je demontiran 1989. godine i to je omogućilo Evropi da vidi svoje granice kao mjesta bez trenja“, rekao je Klaus Dods i dodao da sve ukazuje na vraćanje čvrstih granica Evropi. "Puštaju se u rad ograde od bodljikave žice, dronovi i nadzorne kamere. Evropa se utvrđuje", dodao je profesor geopolitike.
(MONDO)
