Evropska unija priprema paket od čak 7,4 milijarde evra koji ima za cilj da podrži egipatsku ekonomiju usred rastućih zabrinutosti da bi sukob u Gazi i Sudanu mogao da pogorša ekonomsku situaciju u zemlji, ali i poveća migratorne tokove, piše Financial Times.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otputovaće u nedjelju u Kairo sa grčkim, italijanskim i belgijskim premijerima kako bi finalizirali i potpisali sporazum.
Predloženi sporazum je najnoviji u nizu paktova EU sa zemljama sjeverne Afrike koji imaju za cilj da izbjegnu ekonomsku nestabilnost i da zaustave ilegalne migracije iz Afrike. Međutim, država koju situacija u Egiptu najviše brine jeste Grčka, koja bi se usljed nove migrantske krize ponovo prva našla na udaru.
Grčki ministar za migracije Dimitris Keridis rekao je za FT da je Egipat odigrao "veoma kritičnu i ključnu ulogu" u upravljanju neregularnim migracijama u Evropu.
"Nemamo direktne tokove iz Egipta, ali postoje Egipćani koji prelaze kroz istočnu Libiju", rekao je on za FT.
Dodao je da je od vitalnog značaja da se Egiptu, koji se suočio sa "ozbiljnom ekonomskom i izbjegličkom krizom" ponudi hitna podrška.
Zvanična Atina nadolazeću podršku Unije Egiptu nazvala je "vitalnom", budući da grčka vlada sa zabrinutošću posmatra situaciju u ovoj zemlji iz dva razloga - prvo, zato što postoji bojazan od povećanja priliva migranata (na Krit) koji su već na egipatskoj teritoriji ili bi mogli tamo stići zbog tragične situacije u Gazi; drugo, zato što je ekonomija Kaira iskušana situacijom u Sueckom kanalu i padom prihoda od turizma.
Svako dalje opterećenje egipatske ekonomije može dovesti do šokova za El Sisijevu vladu, koja je razvila strateški odnos sa Grčkom.
Kako piše grčki Kathimerini, činjenica da će Kirjakos Micotakis biti među liderima koji će u nedjelju otići u Kairo, zajedno sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i premijerima Italije i Belgije Đorđom Meloni i Aleksandrom de Kroom, svjedoči da je Egipat posebno važan saveznik Atine na više nivoa i njegovo jačanje je od "vitalnog značaja" za Grčku. Stoga svaka promjena u Egiptu neminovno utiče i na Atinu.
Zvanična Atina je prvestveno zabrinuta zbog migracionih tokova. U Egiptu već postoje milioni izbjeglica, a sa široko rasprostranjenom destabilizacijom, priliv u Grčku bi mogao dramatično da se poveća preko Libije.
Osim toga, Atinu zabrinjava i situacija u Sueckom kanalu. U ovom trenutku, ionako slabu egipatsku ekonomiju pogodilo je smanjenje trgovinskog saobraćaja u kanalu za 60 odsto, što se ogleda i u padu trgovine u Pireju.
Takođe, unutrašnja politička situacija u Egiptu je nešto što Atinu ne ostavlja ravnodušnom jer je našla stabilnog saveznika u predsjedniku Abdelu Fatahu el Sisiju. Mogućnost da na vlast dođu Sisijevi protivnici, tvrdokorni islamisti i bliski Erdoganovi sagovornici, scenario je koji je potpuno nezamisliv za Grke.
Atina nije ravnodušna ni prema situaciji u Gazi. Mogući kolaps Gaze znači da bi radikalizovani Palestinici mogli da pređu na egipatsku teritoriju, a da drugi pokušaju da pređu u Evropu preko ostrva Gavdos i Krita.
Šta će sporazum donijeti Egiptu?
Najnoviji sporazum sa Egiptom sličan je onima koji su već napravljeni sa Tunisom i Mauritanijom, a u kojima se tim zemljama nude novac i drugi podsticaji u zamjenu za bolje policijske kontrole granica. Neki političari i nevladine organizacije zabrinute su zbog potencijalnog krišenja ljudskih prava i efikasnosti takvih aranžmana.
Sporazumom u Egiptu završiće se i višemjesečni pregovori koji su ubrzani nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i rata u Pojasu Gaze koji je usljedio. Egipatske vlasti svoju granicu sa palestinskom enklavom drže zatvorenom i u više navrata su odbijale ideju da Izrael pokuša da raseli 2,3 miliona stanovnika Gaze na Sinaj.
Sporazum uključuje i podršku egipatskom energetskom sektoru i pomoć u suočavanju sa sve većim brojem sudanskih izbjeglica u zemlji. Egipat se takođe obavezuje da će pomoći u jačanju granice sa Libijom, odakle ljudi prelaze Sredozemno more na putu za Evropu, navodi FT saznanja nekoliko zvaničnika EU informisanih o ovom pitanju.
Planirani paket iznosi 7,4 milijarde evra grantova i zajmova do kraja 2027. Oko milijardu evra hitne finansijske pomoći moglo bi da se isplati odmah. Još četiri milijarde makrofinansijske pomoći, vezane za reforme u okviru proširenog programa MMF-a o kome se raspravlja, trebalo bi da odobre zemlje članice EU.
Zvaničnik uključen u pripreme rekao je za FT da je sporazum "značajan, ali strateški važan" i dodao:
"Zabrinuti smo zbog dve granice - granice Sudana i Egipta, gde Sudanci ulaze u zemlju, i granice između Egipta i Libije, gdje ljudi izlaze."
Međunarodna organizacija za migracije zabiljležila je oko 286.000 dolazaka neregularnih migranata u EU različitim kopnenim i morskim putevima.
Prema UN-ovoj agenciji za izbeglice UNHRC, Egipat je domaćin oko 480 hiljada registrovanih izbjeglica i tražilaca azila, od kojih je većina pobegla od građanskog rata u Sudanu koji je izbio u aprilu 2023.
(Financial Times/MONDO)
Evropska unija priprema paket od čak 7,4 milijarde evra koji ima za cilj da podrži egipatsku ekonomiju usred rastućih zabrinutosti da bi sukob u Gazi i Sudanu mogao da pogorša ekonomsku situaciju u zemlji, ali i poveća migratorne tokove, piše Financial Times.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otputovaće u nedelju u Kairo sa grčkim, italijanskim i belgijskim premijerima kako bi finalizirali i potpisali sporazum.
Predloženi sporazum je najnoviji u nizu paktova EU sa zemljama severne Afrike koji imaju za cilj da izbegnu ekonomsku nestabilnost i da zaustave ilegalne migracije iz Afrike.
Međutim, država koju situacija u Egiptu najviše brine jeste Grčka, koja bi se usled nove migrantske krize ponovo prva našla na udaru.
Grčka u strahu od situacije u Egiptu
Grčki ministar za migracije Dimitris Keridis rekao je za FT da je Egipat odigrao "veoma kritičnu i ključnu ulogu" u upravljanju neregularnim migracijama u Evropu. "Nemamo direktne tokove iz Egipta, ali postoje Egipćani koji prelaze kroz istočnu Libiju", rekao je on za FT.
Dodao je da je od vitalnog značaja da se Egiptu, koji se suočio sa "ozbiljnom ekonomskom i izbegličkom krizom" ponudi hitna podrška.
Zvanična Atina nadolazeću podršku Unije Egiptu nazvala je "vitalnom", budući da grčka vlada sa zabrinutošću posmatra situaciju u ovoj zemlji iz dva razloga - prvo, zato što postoji bojazan od povećanja priliva migranata (na Krit) koji su već na egipatskoj teritoriji ili bi mogli tamo stići zbog tragične situacije u Gazi; drugo, zato što je ekonomija Kaira iskušana situacijom u Sueckom kanalu i padom prihoda od turizma. Svako dalje opterećenje egipatske ekonomije može dovesti do šokova za El Sisijevu vladu, koja je razvila strateški odnos sa Grčkom.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Kako piše grčki Kathimerini, činjenica da će Kirjakos Micotakis biti među liderima koji će u nedelju otići u Kairo, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i premijerima Italije i Belgije Đorđom Meloni i Aleksandrom de Kroom, svedoči da je Egipat posebno važan saveznik Atine na više nivoa i njegovo jačanje je od "vitalnog značaja" za Grčku. Stoga svaka promena u Egiptu neminovno utiče i na Atinu.
Zvanična Atina je prvestveno zabrinuta zbog migracionih tokova. U Egiptu već postoje milioni izbeglica, a sa široko rasprostranjenom destabilizacijom, priliv u Grčku bi mogao dramatično da se poveća preko Libije.
Osim toga, Atinu zabrinjava i situacija u Sueckom kanalu. U ovom trenutku, ionako slabu egipatsku ekonomiju pogodilo je smanjenje trgovinskog saobraćaja u kanalu za 60 odsto, što se ogleda i u padu trgovine u Pireju.
Takođe, unutrašnja politička situacija u Egiptu je nešto što Atinu ne ostavlja ravnodušnom jer je našla stabilnog saveznika u predsedniku Abdelu Fatahu el Sisiju. Mogućnost da na vlast dođu Sisijevi protivnici, tvrdokorni islamisti i bliski Erdoganovi sagovornici, scenario je koji je potpuno nezamisliv za Grke.
Atina nije ravnodušna ni prema situaciji u Gazi. Mogući kolaps Gaze znači da bi radikalizovani Palestinici mogli da pređu na egipatsku teritoriju, a da drugi pokušaju da pređu u Evropu preko ostrva Gavdos i Krita.
Šta će sporazum doneti Egiptu?
Najnoviji sporazum sa Egiptom sličan je onima koji su već napravljeni sa Tunisom i Mauritanijom, a u kojima se tim zemljama nude novac i drugi podsticaji u zamenu za bolje policijske kontrole granica. Neki političari i nevladine organizacije zabrinute su zbog potencijalnog krišenja ljudskih prava i efikasnosti takvih aranžmana.
Sporazumom u Egiptu završiće se i višemesečni pregovori koji su ubrzani nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i rata u Pojasu Gaze koji je usledio. Egipatske vlasti svoju granicu sa palestinskom enklavom drže zatvorenom i u više navrata su odbijale ideju da Izrael pokuša da raseli 2,3 miliona stanovnika Gaze na Sinaj.