Evropska komisija u Briselu saopštila je da se Irskoj da vremena do oktobra, do sledećeg samita EU, da pronađe način izlaska iz političke krize.
Irski premijer Brajan Kauen zatražio je u četvrtak više vremena posle odbijanja Iraca na referendumu Ugovora iz Lisabona i ocenio da je "suviše rano" za njega da odmah predstavi rešenje za izlazak iz ćorsokaka.
Šefovi vlada i država EU sastaju se u četvrtak i petak u Briselu da razmotre kako ići dalje posle prošlonedeljnog irskog odbacivanja Ugovora, koji je trebalo da pojednostavi odlučivanje među 27 člannica EU.
"Suviše je rano danas predstaviti moguća rešenja za izlazak iz krize", rekao je Kauen posle sastanka sa predsedkikom Evropske komisije Žoseom Manuelom Barozom uoči početka evropskog samita. Barozo rekao je da su se on i irski premijer dogovorili da EU ne sme da donosi prenaglašene rešavanje krize nastale irskim "ne".
Šef Evropske komisije je naglasio da bi sledeći samit EU u oktobru mogao da pruži odgovarajuću priliku za razmatranje daljih koraka, u nagoveštaju da na dvodnevnom sastanaku u Briselu neće biti donete nikakve značajne odluke.
Kauen je rekao da je Irskoj potrebno više vremena da analizira rezultate prošlonedeljnog glasanja i da je "suviše rano" da kaže da li će Irska možda održati još jedan referendum.
Veliki broj evropskih zemalja vrši pritisak na Dablin da što pre predloži neko rešenje. Među njima je nemačka kancelarka Angela Merkel koja smatra da bi trebalo da znaju što pre šta dalje da bi se održali evropski izbori zakazani za jun 2009 u regularnim uslovima.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni izrazio je nadu da će se ratifikacija lisabonskog Ugovora nastaviti uprkos tome što taj dokument nije prošao u Irskoj. Berluskoni je rekao da će se Italija zalagati da 26 zemalja EU, koje podržavaju Ugovor, nastave sa njegovom ratifikacijom, a da 27. zemlja, Irska, treba sama da predloži neko rešenje.
Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero rekao je da Irska ne može da blokira dokument iz Lisabona i da zemlje EU treba da nastave proces ratifikacije. Sapatero je rekao da uz "dužno poštovanje demokratskom procesu", Irska ne treba da zaustavi "tako neophodan projekat" i pozvao institucije EU da nađu rešenje.
Međutim, nisu svi tog mišljenja, i švedski premijer Fredrik Rajnfeld odbacio je danas ideju da Irskoj treba nametnuti vremenski okvir za rešavanje krize nastale njenim odbijanjem Ugovora iz Lisabona.
Evropska komisija u Briselu saopštila je u četvrtak popodne da se Irskoj da vremena do oktobra, do sledećeg samita EU, da pronađe način izlaska iz političke krize izazvane njenim odbacivanjem Lisabonskog ugovora na referendumu.
Evropska komisija, kao izvršni organ Evropske unije, "u potpunosti će podržati" zahtev irskog premijera Brajana Kauena "da Irskoj bude dato vreme da odluči na koji način će reagovati i izađe sa predlozima o narednim koracima", izjavio je predsednik EK Žoze Manuel Baroso posle sastanka sa Kauenom, uoči samita EU u Briselu.
"Obojica smo se složili da će naredni sastanak Evropskog saveta biti prigodna prilika za dalje razgovore o ovom pitanju", rekao je Baroso. Na prvom sastanku posle irskog referenduma 12. juna dvojica zvaničnika su se "složili da je Irskoj neophodno vreme kako bi analizirala prošlonedeljno glasanje i ispitala opcije", rekao je Kauen i dodao da taj proces obuhvatiti široke konsultatcije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Glavna tema dvodnevnog samita šefova država i vlada zemalja EU, koji danas počinje u Briselu, biće kriza u koju je EU ušla nakon irskog "ne" Lisabonskom ugovoru, a naredni sastanak planiran je za 15. i 16. oktobar.
Irska je jedina članica Evropske unije koja je, prema svom ustavu, održala referendum o prihvatanju Lisabonskog ugovora. Taj dokument, koji je zamena za neuspeli ustav EU, prema prvobitnom planu, trebalo je da stupi na snagu 1. januara 2009. godine.
Od ukupno 27 država članica EU, do sada je 19 nacionalnih parlamenata ratifikovalo tekst ugovora, a Velika Britanija je prva koja je to učinila, posle irskog "ne". Ustav Evrope, čija je blaža verzija Lisabonski ugovor, odbacili su 2005. na referendumima birači u Francuskoj i Holandiji.
(agencije/www.mtsmondo.com)