Širom Ugande organizuju se meštani i formira mreža bubnjeva i megafona radi uzbunjivanja zbog otmica dece radi rutualnog žrtvovanja.
Kao odgovor na otmice i ritualna ubistva dece u Ugandi, sela su stvorila jednostavan ali vrlo efektan sistem upozorenja na otmice, koji je do sada spasio najmanje dvoje dece ove godine.
Iako je problem ubistva dece u ritualne svrhe prijavljen u nekoliko delova Ugande, Buikve, selo na obali Viktorijinog jezera, naročito je odnedavno izašlo na zao glas, kao veštičja prestonica zemlje.
Jedno od tri domaćinstva u Buikveu ima vlastita svetilišta, trščare u kojima se može dobiti savet takozvanih vračara, što je, kako ocenjuje agencija AP, zastrašujuća statistika koja objašnjava nadmoć sujeverja koje preti životima mnoge dece, pa čak i odraslih.
Neki vračevi koriste delove ljudskog tela za spravljanje napitaka za uspeh na poslovnom ili ljubavnom planu, ili za lečenje ljudi.
U Buikveu je osmoro dece oteto i ritualno ubijeno ove godine, a ostaci njihovih iskasapljenih tela bačeni su u žbunje ili na plantaže šećerne trske, rekli su lokalni zvaničnici.
Širom Ugande u 2013. oteto je 729 dece, prema podacima policije, koja je takođe navela da je zabeleženo povećanje od 39 odsto zločina protiv dece u prošloj godini.
Sistem uzbune u Buikveu je najbolji način da se zaustave otmice dece, a da se ne žigošu tradicionalni iscelitelji, od kojih neki nisu umešani u ubistva, rekao je Obed Bjamugiša, iz humanitarne grupe Vorld vižn (World Vision), koja sarađuje s lokalnim vlastima na sprečavanju ubistava.
Sistem za upozorenje čini da žrtvovanje dece "postane briga svih građana", dodao je on.
Njegova grupa je distribuirala veliki broj bubnjeva i megafona koji su instalirani na krovovima prodavnica u Buikveu, a planirano je još njih.
Stanovnici Buikvija oformili su komitete za upozoravanje, koji blisko sarađuju s civilnim grupama i policijom.
Deca se ohrabruju da se iz škole vraćaju u grupama, rekao je jedan član tog komiteta, koji je ritualna ubistva opisao kao fenomen baziran na "primitivnim verovanjima" o očuvanju zdravlja.
Čak su i očevi, dodao je on, ponekad osumnjičeni za umešanost u nestanak sopstvene dece.
Kada se radi o otmicama, ugroženiji su dečaci od devojčica, jer njihove uši nisu probušene. Za najozbiljnije bolesti ili probleme, vračevi traže tela dece koja nemaju nedostatke na koži, ožiljke ili pirsinge, kažu lokalni lideri i seljani.
U poslednje vreme, međutim, otimane su i ubijane čak i devojčice s probušenim ušima, zbog čega su, kako navodi Bjamugiša, pirsinzi postali nepouzdana preventivna mera zaštite.
Uplakana majka, Džulijet Nabirje, opisala je za AP, kako je jedne januarske večeri njen bivši momak oteo njenog četvorogodišnjeg sina, rekavši joj da "zaboravi na dete jer ga više nikad neće videti".
Taj muškarac, lutalica bez doma, ima istoriju kriminalnog ponašanja i vlasti veruju da je dečak u velikoj opasnosti, tako da su pokrenuli javnu kampanju da pronađu dete, što je rezultiralo i njegovim pronalaskom.
U jednom drugom slučaju, dečak je spasen neposredno pre nego što su njegovi otmičari počeli da mu odsecaju glavu. On je posle toga operisan, kako bi mu bili ponovo povezani vratni nervi, rekao je Bjamugiša.
Neke porodice, međutim, nisu imale takvu sreću.
Telesni ostaci jedne šestogodišnje devojčice pronađeni su razbacani na jednoj plantaži ranije ovog meseca. Spasilački tim stigao je nekoliko dana prekasno, delom i zbog toga što porodica devojčice nije odmah prijavila njen nestanak, rekli su lokalni lideri.
Kada je seoski vođa spasilački tim odveo do mesta na kojem su bili devojčicini ostaci, spasioci su se ustremili na njega i optuživši ga da je on ubio dete uništili njegovu kuću i pokušali živog da ga spale.
Sve to, smatraju lokalni lideri, ukazuje da je situacija postala previše napeta i da treba još više biti na oprezu i pojačati napore za zaštitu dece.
