Nemačka kancelarka Angela Mergel odala je danas počast počiniocima neuspelog atentata na nacističkog lidera Adolfa Hitlera pre 70 godina.
Kancelarka će u utorak u Berlinu otvoriti stalnu izložbu u Memorijalnom centru nemačkog Pokreta otpora. Izložba je posvećena pokušaju atentata na Hitlera koji je vodio pukovnik, grof Klaus Šenk fon Štaufenberg 20. jula 1944. godine.
"Mislim da je lepa prilika da se na 70-godišnjicu otvori izložba. Ona pokazuje kako su ljudi, u izuzetno teškim okolnostima, znali da donesu odluku su skladu s njihovom savešću. Nisu se rukovodili bezuslovnom lojalnošću, već su sami formirali ideju o tome šta je potrebno za Nemačku", rekla je Angela Merkel.
Oficiri Vermahta, predvođeni Fon Štaufenbergom, pokušali su 20. jula 1944. da ubiju Hitlera u Rastenburgu, u današnjoj Poljskoj, kako bi oborili njegov režim i pokušali da pred naletom Crvene armije pregovaraju sa Zapadom.
Kao stariji štabni oficir Vermahta, sa pristupom Hitleru na njegovim sastancima, pukovnik Fon Štaufenberg je preuzeo glavnu ulogu u zaveri.
Njemu je dat zadatak da podmetne tašnu u kojoj su bili spakovani eksploziv i vremenski mehanizam, pored Hitlera u sobi za sastanke u vojnoj vrhovnoj komandi u Vulfšanceu (Vučja jama) blizu Rastenburga.
U eksploziji je četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni su ranjeni, ali je Hitler samo lakše povređen. Fon Štaufenberg je uhapšen i pogubljen je pola sata posle ponoći.
Više zaverenika, uključujući generala Fridriha Olbrihta, pukovnika Albrehta Ritera Merca fon Kirnhajma i poručnika Vernera fon Heftena, takođe je pogubljeno narednih dana.
Nemačka svake godine organizuje ceremonije zakletve kako bi obeležila otpor Hitleru unutar vojske i kao inspiraciju za posleratnu armiju, čiju misiju određuje parlament, a ne šef države.
Godinama su zakletve održavane u zgradi Bendlerblok u kojoj se danas nalazi Ministarstvo odbrane, a u kojoj su svojevremeno zaverenici pogubljeni. Međutim, od skora zakletva se odvija ispred zgrade Rajhstaga, nemačkog parlamenta.
Istoričari se, pak, i danas spore oko značaja četvorice atentora, odnosno njihovih motiva i posvećenosti demokratiji, a kao razloge navode njihove konzervativne stavove i prethodnu podršku Hitleru.
