Ljudski preci su možda mogli da koriste oruđe mnogo ranije nego što se verovalo.
Naučnici su saopštili da je analiza fosila kostiju šake Australopithecus africanusa, ljudskog pretka koji je živeo pre tri do dva miliona godina u južnoj Africi, pokazala da su naši preci još tada koristili šake na način sličan modernom čoveku.
Ova vrsta, poznata po mešavini ljudskih i majmunolikih karakteristika, imala je ljudsku sposobnost da stisne šaku i samim tim vitla maljem i da precizno skupi šaku kao da hoće da pridrži ključ, pokazuje studija koju prenose agencije.
"Snažni stisci šaka povezani su sa pravljenjem i korišćenjem kamenog oruđa pa je moguće da je i Australopithecus africanus koristio kameno oruđe", rekla je Trejsi Kivel sa britanskog Univerziteta Kent, koja je vođa studije objavljene u listu Science.
Ova vrsta pojavila se pola miliona godina pre prvih dokaza o kamenom oruđu. Naučnici su do sada navodili da je Homo habilis prvi počeo da koristi kameno oruđe pre oko 2,4 miliona godina.
Naučnici su ispitivali trabekularne kosti šimpanzi i drugih majmuna, modernog čoveka i ljudskih predaka da bi videli "razvoj" kostiju.
Trabekularna kost menja se tokom života zavisno od toga kako se koristi i pokazuje kako je osoba koristila svoje zglobove i šake.
Naučnici su pronašli izrazito asimetrični šablon u distribuciji trabekularne kosti u šaci modernog čoveka koji pokazuje da se šaka koristi za snažno stiskanje ali i precizan stisak potreban za, na primer, držanje ključa.
Sličan šablon pojavio se ne samo kod neandertalaca koji su koristili kameno oruđe i drugih naših predaka već i kod mnogo starijeg Australopithecus africanusa.
Ovaj šablon ne postoji kod šimpanzi, našeg najbližeg genetskog rođaka čiji je poslednji zajednički predak sa ljudima živeo pre oko sedam miliona godina.
"Ovi dokazi pokazuju da su vrste Australopithecusa više ličile na ljude po svom ponašanju nego što se ranije verovalo i trebalo bi da naše napore usmerimo na pronalaženje ostataka oruđa koje su koristili, bilo da je radeno od kamena, drveta ili kosti", rekao je paleontolog Metju Skiner koji je takođe radio na studiji.