Posle usavršavanja sata očekuje se da ne žuri niti kasni ni sekundu u narednih 15 milijardi godina. Ko li će to da proveri, pošto se računa da će Sunce sijati još svega pet milijardi godina. Moraće da ga odnesu van Sunčevog sistema.
Naprava koristi ekstremno ohlađene atome stroncijuma, izolovane iz morske vode i zemljišta, zarobljene u mreži laserskih zraka, koji ih izoluju od bilo kakvih spoljnih uticaja na stabilnost i preciznost.
To znači da je najprecizniji sat tri puta precizniji od dosadašnjeg rekordera, takođe razvijenog na Univerzitetu u Koloradu.
Sat bi mogao da doprinese razvoju naprednih komunikacija, sistema satelitske navigacije poput GPS-a, kao i drugih tehnologija.
Među oblastima u kojima bi mogao da bude od koristi i je i merenje minutnih promena u gravitaciji planete, koje bi omogućile naučnicima da predvide zemljotrese, a mogao bi da bude iskorišćen i u eksperimentima koji će kvantnu fiziku podići na novi nivo.
"Pomoću ovog sata možemo da izmerimo promenu gravitacije kada podignete sat samo dva centirmetra sa površine. Mislim da smo blizu primene relativističke geodezije", kaže profesor Džun Je.
Ideja je da se uspostavi mreža hiperpreciznih satova kao gravitacionih senzora kako bi se precizno trodimenzionalno izmerio oblik Zemlje.
