Rat u Ukrajini, zbog koga su se zavadili Rusija i Zapad, ne vodi se samo tenkovima, artiljerijom i vojnicima...
Iako administracija američkog predsednika Baraka Obame i evropski saveznici pokušavaju da suzbiju rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, oni sve više moraju da se bore kod kuće protiv ruske upotrebe ekonomske moći, finansiranja evropskih političkih partija i pokreta i širenja alternativnih informacija o sukobu u Ukrajini, piše njujorški list.
Na samitu G7 u Krinu, u Nemačkoj, svetski lideri su razgovarali o svetskoj privredi, klimatskim promenama, terorizmu i održavanju sankcija protiv Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je proglasio susret sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem prošlog meseca u Sočiju diplomatskim uspehom, čime je doveo Obamu u neugodnu poziciju, navodi "Njujork tajms".
Izgleda da je cilj Kremlja da unese podelu, destabilizuje EU i po mogućstvu razjedini ono što je do sada bio realtivno ujedinjeni, mada ponekad krhki, konsenzus prema ruskoj agresiji, ocenjuje list.
Američki zvaničnici i evropske diplomate su rekli da su za sada uvereni da će sankcije biti produžene na samitu EU 25. i 26. juna u Briselu. Nemačka, dominantna članica EU, podržava produženje sankcija do januara sledeće godine, a manje članice verovatno neće hteti da se usprotive Berlinu, ističe njujorški list.
Rusija je oduvek koristila status izvoznika energenata da bi uticala na svoje potrošače u Evropi i sada vrši pritisak na zemlje u jugoistočnoj Evropi, uključujući Grčku koja je u teškom položaju, da podrže izgradnju novog gasovoda obećavajući ekonomske povlastice, navodi "Njujork tajms".
Ruski oligarsi već dugo drže veliki deo novca u kiparskim bankama pa se ta ostrvska zemlja smatra finansijskom ispostavom Moskve, dodaje ovaj list.
Rusija već nekoliko godina plaća tekstove u novinama i na veb sajtovima u 26 zemalja, uključujući "Njujork tajms", a ruski predsednik Vladimir Putin je počeo još mnogo pre ukrajinske krize da pokušava novcem da utiče na događaje na Zapadu.