Nivoi okeana rastu brže u poslednjem veku nego tokom tri poslednja milenijuma zbog klimatskih promena, pokazuju najnovije studije.
Između 1900. i 2000. nivoi okeana i mora na planeti su porasli za oko 14 centimetara kao posledica topljenja leda, posebno na Arktiku, navode istraživači čiji su radovi objavljeni u ponedeljak u dve odvojene studije u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), prenose svetske agencije.
Naučnici koji se bave klimom, ocenili su da bi bez podizanja temperature Zemlje zabeležene od industrijske ere podizanje nivoa okeana bilo upola manje u 20. veku.
"Prošli vek bio je izuzetan u odnosu na tri poslednja milenijuma i rast nivoa okeana se čak ubrzao poslednjih 20 godina", rekao je Robert Kop, profesor na Odeljenju za nauku o Zemlji na američkom univerzitetu Rutgers, i glavni autor studije koja je posmatrala nivoe mora u poslednja tri veka.
Međunarodni naučni tim posmatrao je dvadsetak lokacija širom sveta da zabeleži kako su se podizali i smanjivali nivoi mora tokom vekova i milenijuma. Do 1880-ih i industrijalizacije, najbrži porast mora bio je oko tri do četiri centimetra za sto godina. Tokom tog vremena globalni nivo mora nije zapravo dostizao mnogo viši ili mnogo niži nivo od 7,5 centimetara iznad ili ispod godišnjeg proseka tokom 2.000 godina.
Ali u 20. veku nivoi mora na planeti porasla su za 14 centimetara. Od 1993. stopa rasta je skočila na 30 centimetara po veku.
Dve različite studije objavljene juče u časopisu PNAS navode da će do 2100. godine okeani porasti između 28 centimetara i 1,31 metar, ako svet nastavi da zavisi u tolikoj meri od fosilnih goriva.
Ako države ispune ciljeve dogovorene na konferenciji o klimi u Parizu u decembru prošle godine da ograniče globalno zagrevanje na dodatnih dva stepena u odnosu na preindustrijsku eru, nivoi mora bi se podigli između 28 i 56 centimetara do kraja ovog veka.
Da bi utvrdili kako se menjao nivo okeana tokom poslednja tri milenijuma, naučnici su koristili nove geološke podatke, indikatore o visini vode kao što su močvare i koralni grebeni i arheološke lokacije. Koristili su i podatke o plimi i oseci na 66 mesta na planeti tokom poslednjih 300 godina.
Te procene o varijaciji nivoa okeana tokom poslednjih 30 vekova dozvoljavaju da se prave preciznije projekcije, rekao je Endru Kemp, profesor nauke okeana na univerzitetu Tafts.
Da bi izračunali ranije nivoe mora i njihovo podizanje i opadanje, naučnici se upuštaju u svojevrsnu geološku detektivsku priču, rekao je koautor studije Ben Horton, takođe sa Rutgers univerziteta.
Kop i kolege su istraživali porast nivoa mora tokom poslednjih 3.000 godina, i ustanovili su da su nivoi mora na Zemlji bili u padu do industrijskog doba. Porast nivoa mora u 20. veku je uglavnom posledica delovanja čoveka, navode autori studija.
"Tako je tesna povezanost između nivoa mora i temperature. Voleo bih da nije, onda ne bismo bili toliko zabrinuti", rekao je Horton.
Ako mora nastave da rastu kao što se predviđa, dodatnih 46 centimetara nivoa mora izazvaće mnogo problema i troškova, posebno kada se podignu za vreme oluja, rekao je jedan od autora jedne studije Stefan Ramstorf, iz nemačkog Instituta za istraživanja o uticaju klime u Potsdamu.
Kopova studija i odvojena studija koju je objavio drugi tim predviđa budući nivo mora na osnovu različitih tehnika. Oni su došli do istih opštih procena, iako su koristili različite metode, rekao je Anders Leverman, koautor druge studije i istraživač na Institutu u Potsdamu.
U odvojenoj studiji koja još nije objavljena, Kop i drugi naučnici su pronašl da je od 1950. oko dve trećine poplava na 27 priobalnih mesta u Americi posledica zagrevanja koje je izazvao čovek.
