U Švajcarskoj se održava referendum na kojem će građani glasati o prijedlogu zabrane gradnje minareta u ovoj zemlji.
Prijedlog je podržala švajcarska Narodna partija, najveća stranka u parlamentu, kao i neke hrišćanske grupe. Oni tvrde da će minareti biti prvi znak islamizacije Švajcarske, prenosi mreža Bi-Bi-Si.
Švajcarska vlada apeluje na glasače da odbace zabranu. U Švajcarskoj živi oko 400 000 muslimana, a u cijeloj zemlji ima četiri minareta.
Islam je u Švajcarskoj najraširenija religija nakon hrišćanstva, ali i dalje ostaje relativno skrivena.
Postoje nezvanične muslimanske sobe za molitvu, a planiranje izgradnje novih minareta skoro uvijek je odbijano.
Pristalice zabrane tvrde da će dozvola gradnje minareta predstavljati rast jedne ideologije i pravnog sistema - šerijatskog zakona - koji su u neskladu sa švajcarskom demokratijom.
Prema istraživanjima javnog mnijenja , građani će odbaciti zabranu.
To bi predstavljalo olakšanje za švajcarsku Vladu koja strahuje da će zabrana gradnje minareta izazvati nerede u muslimanskoj zajednici i nanijeti štetu odnosima Švajcarske sa islamskim zemljama.
Grupa Amnesti internešenel upozorila da će zabrana predstavljati kršenje slobode religijskog izražavanja u Švajcarskoj.
Švajcarski musliman Elham Manea ističe nedavnu gradnju hrama Sika i Srpske pravoslavne crkve i kaže da je zabrana gradnje minareta diskriminatorska.
"Ako mi kažete da ćete zabraniti sve religijske simbole svih religijskih objekata ja sa tim nemam problem. Ali ako mi kažete da se zabrana odnosi samo na muslimane, a ne na Jevreje, Sike i hrišćane onda imamo problem jer je to diskriminacija", kaže Manea.
Većina švajcarskih muslimana dolazi sa prostora bivše Jugoslavije i ne postoji istorija islamskog ekstremizma, ali pristalice zabrane kažu da su minareti daleko više od religijske arhitekture.
Oni tvrde da će to značiti da se islamski zakoni prihvataju u Švajcarskoj.
Poslanik u parlamentu Oskar Frejsinger odbacuje optužbe za diskriminaciju.
"Muslimani kao normalna ljudska bića zaslužuju moje poštovanje i to nije problem. Ali ja imam istinski problem sa islamom, sa islamskim pravom i zakonima, sa političkim i pravnim aspektom ove religije", kaže Frejsinger.
Posljednjih godina mnoge zemlje u Evropi raspravljaju o odnosima sa islamom i na koji način da najbolje integrišu svoje muslimanske populacije.
Francuska se fokusirala na muslimanske marame, dok je u Njemačkoj i dalje kontroverzno pitanje planova izgradnje jedne od najvećih džamija u Evropi u Kelnu.
(Srna)