"Vredne obaveštajne informacije" koje je britanska obaveštajna služba MI6 dobila 2002. o navodnom arsenalu hemijskog oružja Sadama Huseina - "potiču" izgleda iz čuvenog filma sa Šonom Konerijem i Nikolasom Kejdžem - snimljenog 1996.
Ovakav neverovatan "zaplet", koji je na završio razaranjem Iraka, ubistvom predsednika Sadama Huseina... sve do masakra više od 200 nedužnih ljudi u samoubilačkom napadu pre tri dana u Bagdadu, nagoveštava istaga u upravo obelodanjenoj Istrazi Čilkot o uzrocima britaskog učestvovanja u ratu u Iraku.
Iz njega se vidi da su obaveštajni oficiri imalu u rukama izveštaj agenta sa terena o nervnim gasovima VX, sarin i soman u Al Jarmuku, koji su smešteni, između ostalog, u kugle od stakla. Takvo "pakovanje" im je to skrenulo pažnju na suviše veliku sličnost sa scenom iz trilera Stena (The Rock) iz 1996. godine, piše britanski "Telegraf".
Prvobitno je podatak o "ubrzanoj produkciji hemisjkog oružja započetoj pre nekoliko godina u Al Jarmuku" u MI6 doživljavan kao "vredna informacija".
Sličnost sa filmom, jer u vojnoj i hemijskoj industriji staklene sfere nisu uobičajen kontenjer, je zapala za oko vojnoj obaveštajnoi službi SIS.
Crvena lampica se upalila i ko MI6, ali prekasno - mnogo kasnije izvor sa terena koji je imao bujnu maštu, je razotkriven kao neko ko je "lagao duži vremenski period", otkriveno je u Istrazi Čilkot.
Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u iračkom ratu, koju je vodio penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, objavila je danas svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.
Čilkot je objavio izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog "Rata i mira", o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.
Britanija je ušla u rat u Iraku "pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje", istakao je Čilkot, dodavši da je odluka o uključenju u američku invaziju u Iraku počivala na neispravnim obaveštajnim podacima i da je izvršena uz "potpuno neadekvatno" planiranje.
Čilkot je naveo da je vlada tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera predstavila procenu pretnje od oružja kojim raspolaže irački lider Sadam Husein sa "sigurnošću koja nije bila opravdana", kao i da vojno planiranje tog rata i njegovih posledica nije bilo na nivou tog zadatka.