Pogledajte listu 10 najvažnijih arheoloških otkrića u prošloj godini u kojoj je na prvom mestu najstariji zapis na kome se pominje London, odnosno "Londinium" iz prvog veka naše ere.
Listu je sastavio časopis "Arheolodži" koji izdaje Američki institut arheologije već 69 godina.
Naime, tokom rimske uprave Velikom Britanijom za pisanje su korišćene drvene tablice prevučene voskom i tokom 2016. pronađeno je 400 takvih tablica prilikom iskopovanja temelja za novu upravnu zgradu kompanije Blumberg, navodi se u dvobroju januar/februar.
Takve drvene ploče su retko sačuvane, a ova kolekcija je preživela jer je bila izolovana u rupi blizu vode i bez prisustva kiseonika, a među njima je i ova koja je nastala oko 50. godine prvog veka i na kojoj se jasno može pročitati ime grada.
Pošto je London osnovan oko početka prvog veka na pločama su i prvi podaci o novom gradu.
Istraživači su u severozapadnoj Kambodži skenirali laserom iz vazduha 900 kvadratnih milja gde su sada guste šume i otkrili su da je taj region oko hramova Angkor vata i Angkor Toma bio gusto naseljen.
To su bila sedišta lokalne uprave u okviru prostranog Kmerskog carstva čiji su planovi veoma slični naselju neposredno uz čuveni hram Angkor Vat, a to znači da su imali četvrtaste kvartove kanale, i misteriozne humke. Ovo je prva potvrda da su u Kmerskom carstvu postojali značajni gradovi u 10. i 11. veku.
O istoriji Atine se više zna iz pisanih izvora nego što je sačuvano materijalnih tragova i zato je veoma značajno otkriće masovne grobnice iz sedmog veka pre nove ere u kojoj je nađeno 80 muških kostura koji su bili povezani lancima.
Grob je svedočanstvo o sukobima između veleposednika i građana Atine koji su se zalagali za republiku.
Da se radilo o pogubljenju svedoče udarci istim tupim predmetima po lobanjama verovatno pobunjenika koji su zahtevali da se ukine tiranija i uspostavi republikanska vlast.
Da je Egipat još uvek nepresušna riznica za arheologe najbolja je potvrda košulja ili mini haljina za koju je utvrđeno pomoću radioaktivnog ugljenika da je stara najmanje 5.100 godina pre nove ere.
Veoma fino tkana pamučna odeća nađena je u gradu Tarkhan i pravo je čudo da je opstala u tako dobrom stanju tako dugo vremena i danas važi za najstariji odevni predmet takvog kvaliteta i tako dobro krojen.
Nekoliko stotina metara od ulaza u pećinu Brunikel u severozapadnoj Francuskoj pre nekoliko godina su nađeni kameni krugovi načinjeni od izlomnjenih stalaktita.
Tada je tim neobjašnjivim kugovima određena starost 47.000 godina ali prošle godine urtanijumsko-torijumsko datiranje stalaktita pokazalo da su oni postavljeni pre 176.000 godina.
Pošto su u tom regionu tako davno živeli samo neandertalci to znači da su samo oni mogli da sakupe kamenje i stalaktite i načine te krugove. Izrada krugova je zahtevala kolektivno angažovanje ali do sada nije nađen razlog za njihovu gradnju.
Uloga žene u drevnim kulturama privlači poslednjih godina sve veću pažnju i zato su peruanski arheolozi bili prijatno iznenađeni kada su našli grob neke ugledne žene star 4.600 godina.
Na sajtu Aspero nađen je ženski grob na kosturom ukrašenim školjkama veoma retke vrste koje su donete na udaljensti od nekoliko stotina milja na severu Perua. Odeća joj je bila ukrašena figuricama ptica, i amazonskih majmuna izrađenih od kostiju.
Na lokalitetu su nađene figurice žena od gline iz istog perioda što pokazuje da su žene imale značajnu ulogu u toj ranoj zajednici.
Na obali jezera Turkana u Keniji nađene su kosti 27 muškaraca koji su pre 10.000 godina jednostavno bili masakrirani iz nepoznatih razloga. To pokazuje da i bez objave ratova koji su bili vođeni oko teritorije bilo je sukoba između plemena za koje se nisu znali razlozi.
Na malom ostrvu Mona u blizini obale Portorika lokalno stanovništvo je ukrašavalo jednu pećinu crtežima svojih božanstava. U jednoj od pećina pored crteža iz 10 i 11 veka nađeni su crteži krstova i zapisi iz Biblije na latinskom jeziku koji su ostavili prvi Španci koji su u 16 veku stigli do tog ostrva. To je, smatraju stručnjaci neosporan dokaz da su dve civilizacije bile spremne da žive jedna do druge a tek docnije je došlo do sukoba i netrpeljivosti.
U blizini ostrva Antikitera u Egejskom moru pre nekoliko godina je nađena olupina potonulog broda iz 65. godine pre nove ere koja je imala veoma bogati kargo.
Proteklog leta je prvi put na potonulom brodu nađen ljudski skelet što je izuzetno redak slučaj kada su potopljeni brodovi u pitanju. Naučnici se nadaju da će utvrditi poreklo ovog mornara koji je verovatno bio u jednoj od ostava kada je brod potonuo i tako je ostao tamo zarobljen.
Sačuvano je oko 1.000 zvaničnih dokumenata vezanih za čuveno suđenje vešticama iz Salema u 17. veku, ali ni u jednom se ne pominje mesto gde je 19 osuđenih osoba bilo obešeno.
Sada je konačno utvrđeno mesto gde su bila postavljena vešala, ali nema tragova pokojnika. Veruje se da su rođaci pogubljenih koji su obešeni od 1692-1693 dolazili tokom noći i pokojnike odnosili do porodičnih grobnica.