Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i opozicija održali su završne mitinge da bi privukli neodlučne birače uoči ključnog referenduma o jačanju predsedničkih ovlašćenja.
Erdogan kome su 63 godine, bio je premijer od 2003. do 2014. godine, kada je izabran za predsednika. Izmenom Ustava on bi mogao da ostane na vlasti do 2029. godine i da ima ovlašćenja koja su nekada imali i sultani.
"Nove poruke" - naslov je vodećeg dnevnika "Hurijet", dok je šef države samo u subotu, dan uoči referenduma, učestvovao na četiri mitinga, a premijer na pet, sve u Istanbulu.
Lider najveće opozicione partije (CHP, socijaldemokrate), Kemal Kiličdaroglu, održao je miting u blizini Ankare, a glavna prokurdska stranka HDP u Dijarbakir, na jugoistoku Turske.
Cilj svih je da pred važan referendum pridobiju veliki broj neopredeljenih birača.
"Sutra, Turska će doneti jednu od najvažnijih odluka u svojoj istoriji", rekao je Erdogan pozivajući Turke da glasaju masovno.
"Rezultati izgleda dobro", rekao je on. "Ali to ne bi trebalo da nas uspava. Jako 'Da' biće i lekcija Zapadu", dodao je on, a tokom kampanje je redovno kritikovao Evropsku uniju.
Devet meseci posle pokušaja svrgavanja Erdogana pučem, Turci sutra, u nedelju, glasaju za ili protiv izmene Ustava, uključujući smanjenje ovlašćenja premijera u korist "superpredsednika" koji bi imao široke prerogative vlasti.
Vlada tu reformu predstavlja kao neophodnu za stabilnost Turske i za borbu s bezbednosnim i ekonomskim problemima. Ali, opozicija u tome vidi veću autoritarnosti Erdogana koga optužuje da pokušava da ućutka svaki glas kritike, pogotovo nakon pokušaja puča vojnih pobunjenika 15. jula.
Vođa opozicije Kemal Kiličdaroglu smtra da je pred Turskom izbor: "Da li želimo parlamentarnu demokratiju ili sistem vlasti jednog čoveka?" rekao je on na mitingu u blizini glavnog grada, porewdeći verziju predsedničkog sistema kakav želi vlast, sa "autobusom koji bez kočnica ide u nepoznato".
Opozicija se poslednjih nedelja žali da kampanja nije fer, uz jasnu premoć na ulicama i u medijima zahteva da birači na referendumu daju potvrdan odgovor.
Posebno se na to žalila prokurdska stranka HDP čija su dva kopredsednika i mnogi od njenih poslanika u zatvoru, optuženi za veze sa zabranjenom "Radničkom partijom Kurdistana" (PKK).
Kampanja je bila donekle poremećena time što na izmeni Ustava vladajuća islamsko-konzervativna partija AKP radi s nacionalističkom partijom MHP koja je podeljena u stavu prema novom ustavnom rešenju.
Predsednik je morao da uverava svoje nacionalističke saveznike u petak pošo je lider MHP, Devlet Bahčeli, optužio jednog savetnika Erdogana da je nagovestio mogučnost federalnog uređenja Turske posle referenduma.
"Ne postoji ništa takvo na dnevnom redu", uveravao je šef države.
MHP je protiv bilo kakvog federalizma koji bi bilo kome dao neki oblik autonomije, a posebno kurdskim oblastima na jugoistoku Turske.
Turski mediji su izvestili da su svi savetnici i ministri AKP morali da otkažu svoje nastupe na televiziji u poslednjim satima kampanje da bi se izbegle greške.
Bezbednosna služba ima značajno mesto u organizaciji izbora, tim više što je “Islamska država” pozvala u najnovijem broju svog nedeljnika "Al Naba" na napade na biračka mesta u Turskoj u nedelju.
Turska privatna novinska agencija Dogan je danas objavila da je ove nedelje u Istanbulu uhapšeno 49 osumnjičenih pripadnika Islamske države. U utorak, 19 je uhapšeno u Izmiru, na zapadu Turske, osumnjičenih za planiranje sabotaža da bi se poremetio referendum.
Turska je poslednjih nekoliko meseci pogođena talasom smrtonosnih napada, bez presedana, navodno povezanih sa Islamskom državom i pobunom Kurda. Čak 33.600 policajaca će biti raspoređeno u nedelju samo u Istanbulu tokom, javila je provladina novinska agencija Anadolu.
Kampanja je zvanično završena u subotu u 18:00 sati. U nedelju, biračka mesta biće otvorena u 07:00.