U Francuskoj je održan drugi krug predsedničkih izbora na kojima je oko 47 miliona glasača biralo između proevropskog kandidata centra Emanuela Makrona i radikalne desničarke Marin Le Pen. Manja izlaznost nego 2012.
Birališta su zatvorena u 19, odnosno uvećim mestima u 20 sati.
Ukupno 66.646 biračkih mesta otvoreno je u osam jutros, a posle zatvaranja u 20 sati se mogu očekivati prve procene sa birališta.
Odziv birača na predsedničkim izborima u Francuskoj manji je nego na prethodnim predsedničkim izborima održanim 2012. godine. Izlaznost do 17 časova bila je 65,30 odsto.
Prema današnjim anketama, procenat onih koji nisu izašli da glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj iznosiće između 25 i 27 odsto.
Prema anketi koju je objavio "Ifop-Fidukal" navodi se da 25 odsto glasača nije izašlo, dok ankete "Ipsos Sopra Sterije" i "Elabe"-a navode nešto viši broj od 26 odsto, prenosi Rojters. Procena "Haris interaktiva" je 27 odsto.
Pogledajte fotografije:
Novi šef države imaće mesec dana pre nego što preuzme funkciju od aktuelnog predsednika, socijaliste Fransoa Olanda, i pokuša da obezbedi parlametarnu većinu izborima za francusku skupštinu u junu, prenosi Rojters.
Prvi krug predsedničkih izbora održan je 23. aprila i tada je Makron osvojio 23,75 odsto, a Le Penova 21,53 odsto glasova.
Prema anketama koje su sprovedene poslednjih dana Makron je u značajnom vođstvu u odnosu na Lepen.
Ulazak Makrona i Le Pen u drugi krug predsedničkih izbora "menja politički pejzaž Francuske" i "priprema teren za konačni obračun" u vezi sa daljim članstvom te zemlje u Evropskoj uniji, ocenjuje AP.
Kako ukazuje ta agencija, period između dva izborna kruga obeležili su nasilni protesti i gađanje kandidata jajima, što je izazvalo široko rasprostranjenu apatiju glasača, a "ružnoća bez presedana" nastavila se čak i u petak, poslednjeg dana kampanje.
Marin Le Pen je optužila pristalice Makrona da su nasilni i da ne poštuju "sveta mesta", nakon što su je oni u petak dočekali ispred katedrale u Remsu i izvikivali parole protiv nje. Dan ranije, Le Penovu su gađali jajima u Bretanji, kada je obilazila tamošnju katedralu.
Makron, blizak poslovnim krugovima, ali nije omiljen u narodu, takođe je bio izložen zvižducima dok je tokom kampanje obilazio radničke oblasti zemlje, poslednji put u fabrici stakla u Tuluzu.
Početkom nedelje održani su protesti protiv oba kandidata u Parizu, tokom kojih je povređeno nekoliko policajaca, a jedan je zadobio ozbiljne opekotine po licu od molotovljevog koktela koji su demonstranti bacili.
"Gorki tonovi" mogli su da se čuju i tokom predsedničke debate održane u sredu uveče, tokom koje je Makron zadržao svoju smirenost, a Lepenova je od samog početka debate bila agresivnija.
Ta debata je imala najmanju gledanost u prethodnih nekoliko generacija - privukla je 16,5 miliona gledalaca.
Nakon debate Le Pen je izjavila da je bila ljuta tokom nje, ali da je njen bes samo "kanalisao raspoloženje" države. Ona je Makrona kritikovala zbog elitizma i dodala da je Francuskoj dosta "neuspešnih političkih i ekonomskih situacija".
Sa druge strane, Makron je kazao da ona "eksploatiše" bes i nesigurnost i dodao da su Francuzi ogorčeni neefikasnošću vlade i odbacio "viziju gnevne zemlje" za koju se, kako je rekao, Le Pen zalaže.
Kampanju je obeležila besprimerna negativnost u jednoj od najnepredvidljivijih kampanja, koju su obeležili i skandali, a razloge za zabrinutost kandidati, posebno Makron, mogu imati zbog mogućnosti da da će glasači levice i centra u nedelju jednostavno ostati kod kuće.
Izbori se održavaju u senci vanrednog stanja, uvedenog posle terorističkih napada 2015. godine.
