Ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata Anvar Gargaš rekao je danas da Katar nije prihvatio ultimatum postavljen od arapskih država, dodavši da "alternativa nije eskalacija, već razilaženje".
Gargaš je novinarima rekao da je diplomatija i dalje prioritet, a Katar je potvrdio da je proučio spisak zahteva ostalih zalivskih zemalja za poboljšanje odnosa i ocenio ih kao "nerazumne".
Kako piše AFP, to izvesno otklanja mogućnost brzog rešenja krize.
Katarski poludržavni Nacionalni komitet za ljudska prava saopštio je u petak da lista zahteva, koju su Kataru postavile arapske zemlje koje su nedavno prekinule odnose sa njim, predstavlja kršenje konvencija o ljudskim pravima.
Ovaj komitet je naveo da Katar ne treba da prihvati postavljene zahteve i uslove, preneo je Rojters.
Arapske zemlje koje su nedavno prekinule odnose sa Katarom, traže od te zemlje da, u roku od 10 dana prihvati zahteve za gašenje katarske televizije "Al-Džazira" i njene podružnice, prekine diplomatske veze s Iranom i vojnu saradnju sa Turskom, kao i veze sa "terorističkim organizacijama".
Listu zahteva Kataru je, kao posrednik, predao Kuvajt.
AP podseća da su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat ranije ovog meseca prekinuli sve veze sa Katarom, optuživši tu zemlju da podržava i finansira i terorizam.
Te arapske zemlje zahtevaju od Katara da protera pripadnike iranske Revolucionarne garde, zatvori katarska diplomatska predstavništva u Iranu i sa Teheranom prekine diplomatske veze i bilo kakvu zajedničku vojnu saradnju, dok bi trgovina sa Iranom bila dozvoljena pod striktnim pravilima međunarodnih i američkih sankcija, navodi AP koji imao uvid u taj dokument.
Arapske zemlje takođe zahtevaju gašenje katarske televizijske stanice Al-Džazira i njenih podružnica Arabi21, Rašd, "Al Arabi Al Džadid" i "Midl ist aj".
Među zahtevima se našlo i momentalno okončanje vojne saradnje sa Turskom na tlu Katara, kao i uklanjanje turske vojne tehnike, što u suštini znači da bi došlo do gašenja turske baze u Kataru.
Pored veoma jasnih zahteva, arapske zemlje su uputile i manje precizne zahteve, koji se mogu protumačiti i kao subjektivni, jer zahtevaju da se predaju "terorističke ličnosti" i traženi individualci.
Drugi takav primer je finansijska naknada za gubitak života, kao direktan rezultat katarske politike, a suma bi bila određena u dogovoru sa Katarom.
Sadržaj zahteva nije zvanično objavljen, ali kruži po društvenim mrežama.
Šef službe za informisanje katarske vlade šeik Saif ben Ahmed al-Tani rekao je da "cilj zahteva nije borba protiv terorizma već ograničavanje katarskog suvereniteta i mešanje u njegovu spoljnu politiku".
Američki državni sekretar Reks Tilerson je u sredu rekao da se nada da će zahtevi biti "razumni i ostvarivi". Al-Tani je ocenio da dostavljeni spisak "ne zadovoljava te standarde".
UAE su pozvali Katar da spisak zahteva "shvati ozbiljno" i saopštili da će Evropa i SAD biti "garanti" sporazuma.