Grčki parlament ukinuo je sinoć specifičan režim upotrebe šerijatskog zakona za rešavanja porodičnih pitanja muslimanske manjine u zemlji, što je reforma koju je premijer Aleksis Cipras ocenio "istorijskom".
Nacrt zakona je usvojen juče posle podne i sve strane su se izjasnile u korist donošenja takvog zakona tokom parlamentarne rasprave, osim poslanika neonacističke stranke Zlatna zora, saopštio je parlament.
"Nacrt zakona o šerijatu proširuje jednakost pred zakonom za sve Grke i poštuje karakteristike manjine (u Trakiji, na severoistoku Grčke)", rekao je Cipras i dodao da ta reforma predstavlja "istorijski korak".
Krajnje desničarska partija Zlatna zora protivi se ovom predlogu zakona, tvrdeći da on nije adekvatno definisao kakva ovlašćenja će zadržati islamski sudovi, te da se ne bavi pitanjem lokalno biranih sveštenika koji operišu u nezvaničnom, ali uticajnom svojstvu.
Novi zakon će grčkim sudovima dati prioritet u svim slučajevima, piše AP.
U tekstu zakona se navodi da je u nadleženosti civilnih sudova da rešavaju pitanja braka, razvoda i nasleđivanje imovine koja se odnose na oko 110.000 ljudi turskog i romskog porekla, kao i Bugara islamske veroispovesti.
Islamska nadležnost, koju čini tri muftije, verske sudije koje će imenovati grčka država, biće moguća ako su strane zainteresovane da tako reše svoja porodična pitanja.
Porodična pitanja muslimanske manjine skoro 100 godina rešavaju muftije često na uštrb jednakosti polova.
Takav status je uspostavljen posle Povelje iz Lozane 1923. godine prema kojoj su utvrđene granice između Grčke i nove Turske proizašle iz Osmanskog carstva.
Grčka vlada je odlučila da to promeni, dok Evropski sud za ljudska prava tokom ove godine treba da se izjasni o slučaju jedne udovice muslimanske manjine.
Ona se obratila evropskom sudu pošto je presudom Vrhovnog suda Grčke odbijeno njeno pravo nasledstva posle smrti supruga. Posle žalbe na tu odluku, grčki sud je preneo slučaj jurisdikciji muftija.