Preliminarni rezultati današnjeg referenduma o nezavisnosti u Novoj Kaledoniji pokazuju da se većina glasača izjasnila za očuvanje veza s Francuskom.
Prema rezultatima sa 202 od 284 glasačka mesta, protiv nezavisnosti od Francuske glasalo je 60 odsto građana koji su izašli na birališta na toj francuskoj prekomorskoj teritoriji u Tihom okeanu, saopstila je Kancelarija francuskog Visokog komesara, prenosi AP.
Uskoro bi trebalo da budu poznati i konačni rezultati, a predviđeno je da se francuski predsednik Emanuel Makron obrati u vezi s budućnošću te teritorije i njenog izbora.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas posle prvih rezultata referenduma o samoopredeljenju u Novoj Kaledoniji gde su se građani izjasnili protiv nezavisnosti, da je Francuska ponosna što je ta prekomorska teritorija odlučila da se ne otcepi.
Do sada je prebrojano 123.000 glasova, dok je na referendum pozvano da izađe 174.000 glasača kako bi odgovorili na pitanje: "Da li želite da Nova Kaledonija stekne pun suverenitet i da postane nezavisna?"
Nova Kaledonija je, inače, teritorija Francuske od sredine 19. veka i na tom arhipelagu živi oko 270.000 ljudi.
Izlaznost je na današnjem referendumu bila toliko velika da su neka birališta u Numei, prestonici Nove Kaledonije, morala da ostanu otvorena sat vremena duže nego što je planirano, a zbog dugih redova ljudi koji su čekali da glasaju, navodi se u saopštenju Kancelarije.
U saopštenju stoji i da je došlo do manjih incidenata u Numei dok su glasovi prebrojavani, pri čemu je zapaljeno sedam automobila, dok je u dva slučaja prijavljeno je gađanje kamenjem.
Ipak, glasanje je, generalno, proteklo mirno.
Ova teritorija, inače, uživa visok nivo autonomije, ali od Francuske dobija 1,3 milijarde evra godišnje kroz subvencije za odbranu, policiju, spoljne poslove, pravosuđe i obrazovanje.
Mnogi se plaše da bi nezavisnost narušila ekonomiju Nove Kaledonije.
Referendum je rezultat procesa koji je počeo pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.
U sukobima dve struje život je tada izgubilo više od 70 ljudi, a to je 1988. godine dovelo do sporazuma između autohtonih Kanaka, koji se zalažu za nezavisnost, i evropskih došljaka, koji su za ostanak pod francuskim suverenitetom.
Ako se potvrdi da je ishod današnjeg referenduma negativan, Nova Kaledonija će imati još dve prilike da se izjasni o svom statusu do 2022. godine.