Oko 200 preživelih iz zloglasnog nacističkog logora smrti Aušvic-Birkenau okupili su se na obeležavanju 75. godišnjice oslobođenja logora.
Preživeli logoraši doputovali su iz Izraela, Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Perua, Rusije, Slovenije i drugih zemalja.
Komemoraciji je prisustvovao i član Predsedništva BiH Šefik Džaferović. "Naša ljudska i civilizacijska obaveza da zauvek pamtimo žrtve Holokausta, najvećeg zločina u prošlom vijeku, te da ih se sećamo sa posebnim pijetetom", istakao je on.
David Marks (91) koji je u Aušvicu izgubio 35 članova porodice rekao je da bi voleli da sledeća generacija zna kroz šta su prošli i da to ne bi smelo da se ponovi.
"Diktator se ne pojavljuje jednog dana, već pravi male korake. Ako ne pazimo, jednog dana se probudite i već je kasno", izjavio je Marks.
Predsednik Poljske Andžej Duda je rekao da ima osećaj da se ignoriše poljsko učešće u epskoj borbi protiv nacista.
"Poljaci su se borili za slobodu celog sveta i mnogi poljski građani su pali u borbi za slobodu u ratu protiv nacista", izjavio je poljski predsednik.
Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predsednici Nemačke, Ukrajine i Izraela Frank Valter Štajnmajer, Volodimir Zelenski i Ruven Rivlin i mađarski premijer Viktor Orban.
Izraelski predsednik Rivlin kazao je da Izrael ima snažne veze sa Poljskom, koja je vekovima prihvatala Jevreje.
"Danas čujemo glasove koji šire mržnju na internetu, ulici, u centrima političke moći. Naša dužnost je borba protiv antisemitizma, rasizma i fašističke nostalgije, tog bolesnog zla koje preti da izjede temelje naših demokratija", poručio je Rivlin na konferenciji za novinare u blizini logora, koji je sada muzej.
Austrijski predsednik Aleksander van der Belen, koji učestvuje na svečanosti povodom godišnjice oslobađanja Aušvica, rekao je da mu nije lako da poseti to stratište, ali da je to neophodno.
On je uoči obeležavanja godišnjice ukazao na suodgovornost Austrije za Holokaust i naglasio da oseća "duboku užasnutost" zbog onoga što je ljudima učinjeno u Aušvicu.
"Aušvic je sinonim i za genocid nad Romima, homoseksualcima, hendikepiranim ljudima, politički gonjenim, dezerterima, otporašima, predstavnicima poljske inteligencije, kao i ratnih zarobljenika iz bivšeg SSSR-a, te i bezbroj ljudi iz cele Evrope. Među žrtvama nacističke ubilačke mašinerije bilo je i desetine hiljada ljudi iz Austrije", naglasio je Van der Belen.
Kazao je da oseća sramotu, jer su mnogi Austrijanci učestvovali "u varvarskim zločinima".
Aušvic je 27. januara 1945. oslobodila sovjetska vojska.
