U brojnim arapskim zemljama pandemija korona virusa osujetila je demonstracije protiv vlasti, međutim, na ulicama su i dalje "čuvari vatre", koje policija godinama progoni i ubija i koji nisu spremni da odustanu od revolucije.
Kako piše Dojče vele u analizi, od severne Afrike do Bliskog istoka, u nekoliko arapskih zemalja su proteklih godina masovni protesti doveli do pada dugogodišnjih lidera.
U Sudanu su protesti doveli do političkih reformi, ali malo toga se promenilo u Iraku, Libanu i Alžiru gde su do nedavno demonstranti bili na ulicama, a koji su u velikoj meri nestali sa ulica zbog straha od zaraze - i kao rezultata vladinih mera u borbi protiv pandemije.
Prošle nedelje libanske vlasti su usvojile mere koje uvode ograničenja u javnom životu uključujući i policijski čas.
Vlasti su uklonile glavni kamp demonstranata na Trgu mučenika u Bejrutu u kojem je boravilo oko 60 ljudi, a samo dva dana nakon toga su organizovane male demonstrancije u predgrađima libanskih gradova u znak otpora zbog mera izolacije.
U Bejrutu su se suprostavili policijskom času uzvikujući "Želimo da jedemo, želimo da živimo", a u libanskom Tripoliju, drugom po veličini gradu u zemlji, demonstranti su izašli na ulice u auotomobilima i na skuterima uzvikujući "Bolje umreti od korona-virusa nego od gladi".
Vlasti u Iraku obustavile su javni život, a samim tim je i manje protesta - ostalo je nekoliko protestnih kampova iz straha da bi, ako odu kućama, to bio kraj protestnog pokreta.
"Ako napustimo Trg oslobođenja, snajperisti i snage bezbednosti će preuzeti trg i pokret će nestati", kaže Alkasim Ahmed, mladi bagdadski novinar koji učestvuje u protestima.
U Alžiru pandemija takođe ostavlja posledica na demonstrante gde su do prošlog meseca održavane demonstracije protiv vlasti.
