Italijanski premijer Đuzepe Konte smatra da je projekat Evropske unije na velikom iskušenju.
Italija je, uz Španiju, najviše pogođena zemlja na tlu Evrope panedemijom korona virusa. A Italija je, uz to, vrlo besna i razočarana ponašanjem evropskih partnera koji su je, maltene, ostavili na cedilu.
Cela ova kriza oko pandemije korona virusa, koja će tek kao nus pojave imati i druge posledice, pre svega ekonomske prirode, uzdrmala je temelje Evropske unije i dovela u pitanje njen opstanak. Dok pojedini evropski lideri izjavljuju da će Evropa iz ovoga izaći još čvršća i odlučnija, drugi, pak, smatraju da bi projekat EU mogao da propadne.
Jedan od njih je italijanski premijer Đuzepe Konte koji je izjavio da EU rizikuje da propadne kao projekat i ocenio da je neophodno da Unija deluje "na adekvatan i koordinisan način kako bi pomogla zemljama koje su najteže pogođene virusom".
U svom prvom intervju za britanske elektronske medije od kada je epidemija eksplodirala u Italiji pre sedam nedelja, Konte kaže da Evropska unija mora da se suoči sa izazovom onoga što naziva "najvećim testom od Drugog svetskog rata".
On je za Bi-Bi-Si rekao da Italija i neke druge zemlje EU pokušavaju da podstaknu štedljive članice bloka da izdaju takozvane "korona obveznice", što podrazumeva podelu dugova odnosno zajedničku otplatu.
Holandija se posebno protivila toj ideji, što je dovelo do sukoba ministara finansija evrozone.
Italijanski premijer je primeto da su se evropski lideri "suočili sa sastankom sa istorijom" koji ne bi smeli da propuste.
"Ako ne iskoristimo priliku da stavimo novi život u evropski projekat, rizik od neuspeha je realan".
Stopa zaraze u Italiji se usporava - najnovije brojke pokazuju da se pozitivni slučajevi povećavaju u odnosu na prethodni dan za nešto više od 1 odsto, dok je pre dve nedelje porast iznosio sedam odsto. I broj umrlih pokazuje znakove pada, od 919 u jednom danu pre dve nedelje na 542 smrtno stradala u poslednja 24 sata.
Međutim, Konte je rekao da Italija da ne smanjuje oprez, ali je dodao da se karantin uveden 9. marta, može postepeno ublažavati.
"Moramo izabrati sektore koji mogu ponovo pokrenuti svoju aktivnost. Ako zdravstveni stručnjaci to potvrde, možda ćemo početi ublažavati neke mere već do kraja ovog meseca", dodao je.
Nedavno istraživanje Demosa pokazalo je da je Konteov rejting porastao sa 46 na 71 odsto tokom suočavanja sa krizom izazvanom korona virisom, ali kritičari tvrde da su ograničenja koja su preduzeta u prvim danima bila spora i neznatna.
U početku se odupirao pritiscima nekih političara u Lombardiji, severnom regionu koji je najteže pogođen, da brže nametne oštrije mere.
Kada je sredinom marta delegacija kineskog Crvenog krsta došla u Milano mere koje su tada bile na snazi ocenjene su kao preblage.
"Vrativši se nazad, uradio bih isto. Mi imamo potpuno drugačiji sistem nego Kina. Za nas je bila kritična odluka da strogo ograničimo ustavne slobode i morali smo pažljivo da je razmotrimo. Da sam predložio karantin ili ograničenje ustavnih prava na početku, ljudi bi mislili da sam lud", rekao je Konte.