Korona virus jeste promenio svet, ali da li ćemo gledati uspostavljanju "novog svetskog poretka"novi svetski poredak"? Ko je u ofanzivi, ko i da li neko gubi kontrolu?
Pandemija korona krize ostaviće, sada u to nema nikakve sumnje, dublje posledice po svet - u zdravstvenom (Italijani razmišljaju o masovnim psihološkim testovima da vide da li je i koliko izolacija ostavila posledice po ljude), ali i najviše u ekonomskom i političkom smislu.
Trenutna situacija prevazilazi pitanje globalnog javnog zdravlja. Ona predstavlja nešto mnogo veće - bitku za novi svetski poredak nakon završetka pandemije. Sve više je onih koji za sve ovo žestoko kritikuju Kinu, postoje čak i ideje da bi Kinezi svetu trebalo da plate "ekonomsku odštetu" i da KIna, na neki način, "mora da plati za sve ovo".
Kinezi na to odgovaraju da su tako, u 14. veku, za vreme strašne kuge, zvane "Crna smrt", ljudi optuživali Jevreje, kao što se to danas čini prema Kini.
"Suština spoljne politike Kine u borbi protiv virusa korona jeste da pomogne i sebi i drugima, ali da su globalni napori u toj borbi ogledalo koje reflektuje zlobna lica pojedinih svetskih političara", rekao je za "Večernje novosti" kineski ekspert za geopolitiku Vang Jivei.
Odnos SAD i Kine predmet je i političke utakmice u Americi. Vrlo verovatni suparnik Donalda Trampa na predstojećim novembarskim izborima, Džozef Bajden, kandidat Demokratske stranke i potpredsednik SAD u vreme Baraka Obame, koristi upravo Kinu kao deo kampanje protiv Trampa i konstantno ga "pecka" da je blag prema Kini, da joj prepušta kontrolu... maltene, da ne sme da pisne, a gotovo svakodnevno spočitava Trampu to što je više puta pohvalio Kinu i njenog predsednik Si Đinpinga.
"Ja bih bio na telefonskoj vezi sa Kinom i jasno joj stavio do znanja. mi moramo da budemo prisutni u vašoj zemlji, morate da budete otvoreni, mi moramo da znamo šta se događa kod vas", rekao je Bajden. Što će reći, Bajden bi da "šefuje" Kini.
Ovakav pristup mogao bi da dodatno našteti ne samo američko-kineskim odnosima, već i da ugrozi merikance azijskog porekla koji žive u SAD i moguće potpiri nacionalističke ideje, što se već desilo u nekoliko navrata kada je Tramp imao rasističke izjave.
Jasno je da je Kina sada izbila na prvo mesto najvećih rivala SAD u "igrama moći". Kinezi su dali Amerikancima korisne informacije o korona virusu, ali su Amerikanci već dali ogroman novac za takozvane američko-kineske inicijative. Nekadašnji Bajdenov šef, Barak Obama stajao je za govornicom sa tadašnjim kineskim kolegom Hu Đintaom (dakle, scena koju sada Bajden koristi da napadne Trampa) i obojica su tada poručili da treba graditi odnose na zajedničkim interesima i to na bazi jednakosti i međusobnog uvažavanja.
Obojica predsednika, i Obama i Đintao, tada su saopštili da će još dublje sarađivati na globalnim zdravstvenim pitanjima i izazovima, na njihovoj prevenciji, praćenju kontroli. (Ovde treba dodati da Kina proizvodi 90% antibiotika, a 70% sastojaka za te antibiotike potiču iz SAD).
Asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić kaže za europeanwesternbalkans.rs da globalno delovanje Kine u ovoj krizi nesumnjivo poseduje političku dimenziju.
"Trenutni globalni poredak se nalazi u krizi, a Sjedinjene Američke Države, kao država koja je ulagala najviše resursa u njegovo održavanje, temeljno menja svoj pristup poslednjih godina. Administracija Donalda Trampa nastavlja da demonstrira skeptičnost prema ulaganju američkog novca za finansiranje međunarodnih multilateralnih institucija. Najava da će SAD prekinuti da finansiraju Svetsku zdravstvenu organizaciju poslednja je karika ovog lanca, čiji su važni elementi bili i izlazak iz Pariskog klimatskog sporazuma, prestanak finansiranja UNESCO, kao i ‘torpedovanje’ sporazuma o nuklearnoj energji postignutog sa Iranom pod okriljem UN", primetio je Krstić.
On ocenjuje da se, u trenutku oklevanja Amerike da nastavi podršku institucijama koje se bave rešavanjem globalnih problema, Kina nudi kao moguća alternativna sila koja bi preuzela odgovornost za upravljanje globalnim izazovima.
"U tom smislu, pomoć reašavanju globalne zdravstvene krize usled pandemije COVID-19 je dobra ‘pozornica’ na kojoj Kina pokušava da uveri druge aktere u međunarodnim odnosima da ima kapacitet da bude globalni lider u određenim situacijama, koji bi preuzimao odgovornost za čitavo čovečanstvo. Zbog toga verujem da je Kini veoma stalo i do ojačavanja političkog narativa o svom altruizmu, a isti bi slučaj bio i sa bilo kojom drugom državom na svetu", zaključio jee Krstić i dodaje da sve države na svetu teže da se promovišu i da koriste delovanje i u ovakvim situacijama za povećanje svog političkog uticaja.
DA LI ĆE SE DESITI "RASPAD EVROPSKE UNIJE"?
Od početka krize u Evropi, na globalnom nivou se pojavio narativ da je "EU napustila Italiju i da će se EU raspasti jer je usled krize izazvane COVID-19 pokazala svoje slabosti", dok je u stvarnosti EU poslala daleko više pomoći evropskim zemljama nego Kina i Rusija. Stoga, postoji li mogućnost da neko stoji iza negativnog narativa o EU?
Stručnjak za oblast informacija i dezinformacija Donara Barojan smatra da negativan narativ o EU najviše koristi akterima koji su zainteresovani da podrivaju jedinstvo EU, pretežno Rusiji.
"Ruski mediji, poput RT (prethodno Raša tudej) i Sputnjika, potrošili su mnogo energije i naslova pokušavajući da posade seme takvog narativa ne samo u EU, već i u regionima u kojima Rusija smatra da se takmiči sa EU za uticaj, poput Balkana, Severne Afrike i Bliskog istoka", kaže ona.
Međutim, ono što treba utvrditi jeste koliki je uticaj ovih narativa, kao i ko je targetiran i za koga je najverovatnije da će pasti pod uticaj.
"Ciljna publika kampanja sa ciljem da utiču na publiku, koje dolaze iz Rusije i Kine, veoma je široka, u rasponu od onih koji imaju antiameričke/anti-EU stavove, do onih koji jednostavno ne veruju sopstvenim vladama ili EU", ističe Barojan i dodaje da se uglavnom targetiraju oni koji su manje zadovoljni svojim životom, posebno finansijskom situacijom.
Popularnost je ono oko čega se svetske sile bore na globalnom planu. Trenutni narativi će sigurno izazvati posledice nakon završetka krize, a Barojan objašnjava da je željeni ishod zemalja, poput Kine i Rusije, promena u globalnoj ravnoteži snaga.
"Ako se kineski narativi pokažu efikasnim, verovatno ćemo videti da se Kina pojavljuje kao alternativna supersila SAD-u. Ako ruski narativi steknu privlačnost, videćemo da EU gubi svoju 'meku moć' - sposobnost da utiče na druge zemlje bez prisile", ocenila je ona.
