Da li je švedski model borbe sa korona virusom totalna katastrofa, ili pravi potez, biće potrebno još vremena da vidimo, ali prema do sada objavljenim istraživanjima, čini se da ipak nisu uspeli…
Prema jednoj naučnoj studiji koja je izazvala zabrinutost zbog pristupa Švedske prema korona virusu, samo 7,3 odsto stanovnika Stokholma uspelo je da razvije antitela na Kovid-19 do kraja aprila.
Upravo zbog takvih rezultata strahuje se da strategija švedske vlade da ne uvode vanredno stanje nije bio najbolji izbor zato što neće tako brzo doći do kolektivnog imuniteta.
Da je švedski model za suočavanje sa korona virusom negde zakazao pokazuje i to što je u toj zemlji zabeležen najveći broj smrtnih slučajeva u odnosu na broj stanovnika. To je objavljeno i u istraživanju švedske agencije za javno zdravlje.
Švedska je imala 6,25 umrlih na milion stanovnika tokom poslednje nedelje.
Ta zemlja ima trenutno više od 32.000 zaraženih, dok je od korona virusa umrlo skoro 3.880 ljudi, objavljeno je na sajtu Univerziteta Džons Hopkins.
Umrlih Šveđana je daleko više nego u Danskoj, Norveškoj i Finskoj gde su vlasti preduzele mnogo strože mere.
Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel je prvi preporučio da se protiv širenja virusa koriste dobrovoljne mere, za razliku od drugih država koje su uvele obavezne mere i karantin. Ideja je bila da tokom juna steknu kolektivni imunitet, odnosno “imunitet krda”.
Put ka neophodnih 60 odsto inficiranih ipak će biti mnogo duži… A kada bude dostignut i kada tako nastane kolektivni imunitet, onda postoji šansa da kovid 19 bude sveden na sezonsku bolest, koja neće kao sada pretiti životima ljudi i zdravstvenim sistemima.
Istraživanje je obuhvatilo 1,1 miliona testova iz cele Švedske, a objavljeni su samo podaci za Stokholm.
