Svi znamo da manjak sna nepovoljno utiče na zdravlje, ali, spavanje je jedna od onih stvari kod kojih 'više' nije uvek i 'bolje'.
Lekari se slažu, dobar san je od ključne važnosti za naše opšte zdravstveno stanje. Ne samo da nam je neophodan da bismo mogli da održimo koncentraciju duže od dva minuta tokom dana, već telu pomaže da se regeneriše i obnoci. Uz to, dobar san snižava rizik od najrazličitijih zdravstvenih problema, od gojaznosti i dijabetesa do rizika od prevremene smrti.
Kad to uzmete u obzir, deluje logično da je poželjno spavati što više, zar ne? Pa... Ne baš.
Evo šta kažu stučnjaci.
"Osobe koje spavaju više od 10 sati dnevno generalno su lošijeg zdravstvenog stanja od onih koji spavaju preporučenih 7 do 8 sati", kaže za Men's Health dr Suzan Redlin, profesor na katedri za medicinu sna na Harvardu.
Generalno, duže spavanje postaje češće kako starimo, pa naučnici nisu sasvim sigurni da li je to znak određenih bolesti, ili vas to čini bolesnijim.
"Rasprostranjeno je mišljenje da je potreba za dužim snom signal da postoje određeni zdravstveni problemi koji nisu otkriveni", kaže dr Redlin.
Dr Majkl Irvin, profesor na Školi Medicine Univerziteta u Los Anđelesu upozorava da previše sna može i da izazove određene bolesti, a objašnjenje toga leži u činjenici da je san koji traje duže od 8 sati obično loš, nekvalitetan, tako da se organizam zapravo i ne odmori.
Evo šta može da se desi ako redovno spavate duže od preporučenih 7 do 8 sati:
Povišen rizik od kardiovaskularnih bolesti
Bolesti srca su među vodećim uzrocima smrtnosti, a ako uobičajeno spavate duže od 8 sati, rizik od smrti kao posledice bolesti srca i krvnih sudova raste za 34 odsto.
Povišen rizik od gojaznosti
Mnoge studije dokazale su da manjak sna vodi u gojaznost, ali isto važi i za previše sna. "Ono što primećujemo je da su upadljivo gojazne osobe najčešće one koje spavaju duže od osam sati u toku dana. Jedno od mogućih objašnjenja je što vreme koje biste mogli da provedete baveći se fizičkim aktivnostima provodite u krevetu, spavajući", objašnjava dr Redlin.
Jednostavno je - što duže spavate, to se manje krećete i manje kalorija trošite.
Povišen rizik od dijabetesa
Previše sna (kao i manjak sna) može dovesti do skoka nivoa šećera u krvi, što povećava rizik od dijabetesa tipa 2. Za ovo je objašnjenje slično kao za gojaznost - 'sedeći', odnosno u ovom slučaju 'ležeći' stil života je faktor rizika i za dijabetes, ne samo za prekomernu gojaznost, objašnjava dr Redlin.
Mozak slabije radi
Ne možete da se skoncentrišete? Pa, nemojte da spavate toliko. Ako 'hronično' spavate više nego što vam je potrebno, recimo tokom dužeg vremenskog perioda, vaš mozak ubrzano stari i sve mu je teže da se fokusira na uobičajene, svakodnevne zadatke, navodi se u studiji objavljenoj u Žurnalu Američkog udruženja za gerijatriju.
Problem je najverovatnije u tome što se osobe koje spavaju po deset ili više sati bude više puta u toku noći, tako da je taj san, iako dugotrajan, vrlo lošeg kvaliteta pošto su faze dubokog sna isprekidane i kratkotrajne.
Viši je rizik od prevremene smrti
Zastrašujuće, ali istinito. Višegodišnje studija pokazale su da osobe koje spavaju više od preporučenih 7 ili 8 sati u toku noći umiru ranije. Nauka još nema jasno objašnjenje, ali se veruje da je to posledica problema poput dijabetesa ili kadriovaskularnih bolesti, kao i imflamatornih procesa u telu koji su česti kod osoba koje previše spavaju.
Problemi sa mentalnim zdravljem
Depresija i san ponekad idu 'ruku pod ruku'. Ali, ovde je situacija nalik na onu 'šta je starije, kokška ili jaje'. Ponekad, objašnjava dr Irvin, osobe koje pate od depresije imaju veću potrebu za snom, ali, dugi sati sna ponekad pogoršavaju simptome depresije.
Naravno, potreba za dužim snom nije uvek simptom depresije, ali ako se osećate loše i budite se loše volje, možda možete da pokušate da ustajete malo ranije, nikad se ne zna, možda vas to odobrovolji.