Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Bele poklade, poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta kada se jede takozvani beli mrs.
Poslednji dan Bele nedelje zove se Bele poklade, Velike poklade ili Proštene poklade, u zavisnosti od toga u kom kraju Srbije se obeležavaju i načina na koji se praznuju.
Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Bele poklade - zadnji dan kada se jede mrsna hrana!
Već sutradan, u ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.
Pored toga, to je dan šale, smeha i razuzdanog ponašanja za većinu dece, mladića i devojaka, koji zbijajući šale dok hodaju ulicom teraju zle sile prizivajući rodnu godinu.
U pojedinim mestima ovaj običaj se naziva još i Bele babe. Prema narodnom verovanju, maskirana deca, a ponekad i odrasli, obilaze obližnje kuće u komšiluku tražeći, simbolično, jaja. Komšije ih često daruju i kojekavim slatkišima, bombonama, kolačima i voćem.
U poslepodnevnim časovima služi se takozvani oproštajno večernje, jer se tada obavlja "čin praštanja" u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste.
Na ovaj dan valja se da svako od ukućana pojede čen belog luka i bareno jaje.
Nekada bi babe deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačili im košuljicu naopako da bi ih sačuvale od veštica.
Dok Srbi nisu primili hrišćanstvo praznovali su poklade kao deo obreda pred smenu godišnjih doba a onda su, kao i mnogi običaji, prilagođeni hršćanskim praznicima i ostali deo naše tradicije. U crkvenom kalendaru možete naći naziv "poklade" pred 3 posta u godini – Božićni, Veliki i Petrovski.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta. Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista - Vaskrsom.
Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
(Mondo)
