Količina olova u zemljištu u beogradskim parkovima je nekoliko puta veća od dozvoljene maksimalne količine.
To su rezultati istraživanja Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Tako je samo u uzorku zemlje sa Kalemegdana pronađeno 542 miligrama po kilogramu zemljišta, a dozvoljena maksimalna vrednost je 100 miligrama. Ništa bolji nisu ni rezultati iz ostalih parkova u glavnom gradu, jer je u svima zabeležen drastičan skok olova u odnosu na 2003. i 2005. godinu, kada su rađena merenja.
"Ovo je poslednji trenutak da se nešto učini, jer su rezultati više nego alarmantni. Olovo koje udišemo ne može da se izbaci iz organizma, a njegova preterana količina može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme " kaže za "Blic" pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Đorđe Jovanović.
Stručnjaci sa Tehnološko-metalurškog fakulteta prisustvo olova merili su na lokacijama pored puta jer sa ulica stiže najveće zagađenje.
"Ispitivali smo površinski sloj zemlje do 10 centimetara jer se tu zadržava najveća količina zagađivača. Nakon uzimanja određene količine zemlje sledi detaljno ispitivanje njenih svojstava koje traje najviše dva, tri dana. Fakultet raspolaže najsavremenijim aparatima i dobijeni rezultati su validni" kaže savetnik u Naučnom savetu Ministarstva za zaštitu životne sredine i redovni profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu profesor dr Dušan Antonović.
Ove godine Ministarstvu je odobren projekat istraživanja stanja životne sredine u Beogradu, a posebna pažnja je usmerena na procenat teških metala u zemlji.
"Još 2003. godine počeli smo sa uzorkovanjem zemljišta iz petnaestak parkova u Beogradu. Tu nema industrije i zagađenje dolazi isključivo od ljudske delatnosti i iz vazduha. Kada je u pitanju ljudska delatnost, to se pre svega odnosi na izduvne gasove iz motora starih automobila i upotrebu olovnog benzina", kaže profesor Antonović.
On dodaje i da građani nisu ni svesni kakva opasnost dolazi iz zemljišta u parkovima. Iako, kako kaže Antonović, većina ljudi voli da šeta parkovima ne bi li udisala svež vazduh, on i nije tako zdrav kako se čini.
"Naše istraživanje je pokazalo da je i na Adi ciganliji koja se smatra oazom čistog vazduha registrovano čak 462 miligrama olova po kilogramu zemljišta", napominje Antonović.
Iako količina olova koja se unese u organizam ne može da se smanji, i Antonović i Jovanović kao rešenje problema prisustva velike količine olova navode prekid proizvodnje olovnog benzina.
"Jedna smo od poslednjih zemalja u svetu koja nije u potpunosti prešla na bezolovni benzin. Čak su i u Bantu plemenu to uradili pre nekoliko godina. Odlaganjem neminovnog štetimo najviše zdravlju građana Srbije", kaže Jovanović.
Kao primer lošeg uticaja povećane koncentracije olova u krvi, on je naveo da se kod gradske dece uočilo smanjenje koeficijenta inteligencije, sporiji rast, povećanje agresivnosti.
Posebno ugroženu kategoriju stanovništva čine ljudi koji rade na benzinskim pumpama i oni koji su profesionalno izloženi teškim metalima. Prekomerna količina olova opasna je i za trudnice koje, preko mleka, mogu da prenesu teške metale na plod.
(MONDO)