"Ovo je Ustav nezavisnog i suverenog Kosova. To je naša Biblija i Kuran", rekao Fatmir Sejdiu u Prištini uz zvuke nove himne
Svečanom akademijom na kojoj su govorili najviši kosovski zvaničnici, u Prištini je u nedelju uveče obeleženo stupanje na snagu Ustava Kosova.
Na svečanosti je Filharmonija Kosova prvi put interpretirala himnu Kosova.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je, obraćajući se prisutnima da je stupanje na snagu Ustava Kosova istorijski datum.
Akademiji su prisustvovali poslanici Skupštine Kosova, članovi vlade i gosti među kojima su bili i visoki predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt, šef Euleksa Iv de Kermabon, američki kongresmeni Eliot Engl i Džin Šmit, ambasador Vilijam Voker i predstavnici diplomatskog kora akreditovani u Prištini.
"Ovo je Ustav nezavisnog i suverenog Kosova. To je naša Biblija i Kuran", rekao je Sejdiu i dodao da je Kosovo osim Ustava usvojilo i 41 zakon koji proizilazi iz paketa međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, prihvaćenog kao kompromisno rešenje za status Kosova.
Ističući da su Kosovo do sada priznale 43 zemlje članice UN, Sejdiu je naveo da su evroatlantske integracije, članstvo u EU i NATO prioriteti državne politike Kosova.
"Želeli bismo da budemo okruženi prijateljima, želimo da i Srbija bude među njima. Želimo dobre odnose sa svim zemljama demokratskog sveta", rekao je predsednik Kosova.
Sejdiu je istakao da će dalji proces međunarodnog priznanja biti prioritet u spoljnoj politici Kosova, dok će na unutrašnjem planu to biti ekonomski razvoj, ostvarivanje reda, zakonitosti i prava građana, kao i stvaranje uslova za demokratski razvoj Kosova.
On je među značajnim zadacima ali i dostignućima istakao stvaranje bezbednosnih snaga Kosova, obuku od strane NATO-a, kao i stvaranje Kosovske obaveštajne agencije, koja prema njemu treba da bude depolitizovana i maksimalno stručno osposobljena.
"Misija Euleks proizilazi iz plana Ahtisarija. Na Kosovu još nema, ali će biti vladavine zakona na celoj teritoriji", rekao je Sejdiu.
Izražavjući veliku zahvalnost zemljama koje su u martu 1999. godine preduzele vojnu intervenciju na Kosovu, Sejdiu je istakao i značaj delovanja UNMIK-a.
Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići istakao je da je Ustav Kosova otvorio perspektivu za konsolidaciju nove demokratije, za ekonomsku i politčku stabilnost i pretvaranje "zemlje od kriznog žarista u zemlju koja doprinosi stabilnosti u regionu".
Krasnići je zatražio od Beograda da se ne meša u unutrašnje stvari Kosova i da dozvoli kosovskim Srbima da sami odlučuju o svojoj budućosti.
Premijer Hašim Tači istakao je da je od danas na Kosovu omogućeno poštovanje ustavnosti i ustavnog poretka.
"Posle proglašavanja nezavisnosti najveći korak je stupanje na snagu Ustava Kosova", rekao je Tači i dodao da će Ustav stvoriti jednake uslove za sve građane Kosova, kao i ostvarivanje prava zajednica u slobodnoj i nezavisnoj državi.
Kosovo je, prema Ustavu, multietničko društvo, u kojem se vlada na demokratski način, uz puno poštovanje i vladavinu zakona, putem zakonodavnih, izvršnih i sudskih institucija.
Ustav, u kome su uključene sve odredbe Ahtisarijevog plana, propisuje da se ostvarivanje političke vlasti na Kosovu zasniva na jednakosti svih građana, uz puno poštovanje osnovnih ljudskih prava koja su međunarodno garantovana i njime je, takođe, garantovano učešće pripadnika svih zajednica u političkom životu Kosova.
Stupanjem na snagu Ustava institucije Kosova formalno pravno su preuzele sve državne funkcije i ovlašćenja, sem onih koje, prema predlogu Ahtisarija, ostaju kao nadležnost pravno-policijske misije EU.
Ustav predviđa i savetodavnu, ali i izvršne funkcije Međunarodne civilne kancelarije i visokog predstavnika EU za Kosovo koji ima zadatak da nadgleda ostvarivanje Ahtisarijevog plana.
Do stupanja na snagu novog Ustava najviši ustavno-pravni akt na Kosovu je bio Ustavni okvir koji je Skupština Kosova usvojila 15. maja 2001. godine.
(www.mtsmondo.com/Beta)