"Majstori su se nekad zvali gazdama, a danas je teško naći stručnjaka u nekoj oblasti". Najbolje zarađuju kuvari, automehaničari...
Budući srednjoškolci se izuzetno malo interesuju za zanate, a vrsni majstor u Banjaluci može da zaradi koliko doktor ili pravnik.
U Zanatsko preduzetničkoj komori Republike Srpske kažu da je teško procijeniti kolike su plate u kojoj oblasti zanatstva, jer mnogi majstori rade i poslije posla, te dodatno zarađuju.
Sa druge strane, ima i onih koji samo preživljavaju, poput krojača, obućara ili slično, uglavnom radi toga što je tržište preplavila jeftina roba i šivenje i popravke se i ne isplate, piše "Euro Blic".
Koliko će neki zanatlija biti plaćen, dobrim dijelom zavisi i od toga ko traži njegove usluge. Bez obzira na to o kojem je zanatu riječ, oni ga ispeku do majstorskog znanja i mogu dobro i da zarade.
"Dnevnica jednog stručnog zidara je i do 70 KM, frizerka koja radi u salonu može da zaradi između 600 i 800 maraka, a ako je gazdarica, zaradi i do 1000 KM", rekao je direktor Komore Jovica Bratić.
On je dodao da su se majstori nekada zvali gazdama, a danas je već teško naći stručnjaka u nekoj oblasti.
"U Banjaluci se već dešava da ne možete da nađete dobrog auto-električara koji će pronaći kvar na automobilu i otkloniti ga, umjesto da promijeni nekoliko dijelova na koje sumnja. Samim tim što nema školovanih i stručnih majstora, građani potrošači su oštećeni i popravke često preplate", rekao je Bratić.
Direktor Komore kaže da među najplaćenije zanatlije spadaju automehaničari i auto-električari, keramičari, moleri, te varioci.
Vrstan kuvar u Banjaluci može da zaradi koliko i fakultetsko obrazovana osoba, tvrdi Predrag Tošić, profesor u Ugostiteljskoj školi i član Udruženja kuvara u BiH. On kaže da šef kuhinje zarađuje između 1500 do 2000 KM, dok ostali mogu da zarade približno 1000 KM.
"Ovo zanimanje je dosta traženo i poslije pet godina dobre prakse, kuvar može da zarađuje solidnu platu", rekao je Tošić.
On smatra da i da su školovani konobari danas degradirani, jer se time bave i ljudi bez diplome. Zanimanje je ipak privlačno i traženo izvan zemlje.
Snežana Smiljić, vlasnica banjalučke firme u kojoj izrađuju proizvode od drveta, kaže da je teško naći dobrog stolara.
"Time se danas uglavnom bave stariji ljudi, a u zavisnosti od umijeća, tesari su plaćeni od 600 do 1000 KM, rekla je Smiljićeva.
RODITELJI PROTIV ZANATA
"Zanati su pod stigmom, i koliko god da je neki posao plaćen, roditelji su uglavnom ti koji ne žele da se njihovo dijete time bavi", rekli su u Omladinskom komunikativnom centru (OKC), koji će u maju organizovati Sajam srednjih škola i zanimanja. Tada će, između ostalog, praktično pokazati kako je baviti se nekim zanatom.
(MONDO, Foto: Ilustracija)