Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da je Zapad na Kosovu dozvolio razvoj čisto muslimanske države u srcu Evrope.
Za razliku od Kosova, Zapad u BiH ne bi dozvolio Srbima i Hrvatima da se odvoje i ostave Bošnjacima kontrolu nad sopstvenom državom, kaže Dodik.
On je u intervjuu televiziji "Rusija danas" rekao da je prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova sa Zapada stizao argument da je zajednički multietnički život nemoguć i da je to razlog za otcjepljenje od Srbije.
"Sada čujemo da multietnički život mora biti izgrađen na Kosovu. To je veoma čudan stav, zato što, ako multietnički život nije bio moguć prije godinu dana, kako može biti moguć u budućnosti?", upitao je Dodik.
Na pitanje da li će RS ikada stupiti o odnose sa nezavisnim Kosovom, Dodik je odgovorio da neće, dok odnose sa Kosovom ne uredi Srbija.
"Mi nismo samostalna država, ali možemo da utičemo na institucije BiH, koje nikada neće priznati nezavisnost Kosova", naglasio je Dodik.
On je ocijenio da dio Kosova koji je većinski naseljen Srbima treba da ostane u Srbiji, po istom principu po kome su se Albanci odvojili od Srbije.
Premijer RS rekao je da je jasno da je Zapad u sporu sa islamskim svijetom i da mu je potrebna oaza kao primjer da nije u sukobu sa islamom, nego sa ekstremističkim organizacijama.
"Naravno, taj odnos je mnogo kompleksniji, a značajan faktor su naftna polja u raznim arapskim zemljama. Kada je Zapad priznao Kosovo, to je protumačeno kao dokaz da se Zapad ne protivi islamu kao takvom, iako je, poluzvanično, više zapadnih zvaničnika izjavilo da nikada neće dozvoliti osnivanje čisto islamske države u Evropi", rekao je Dodik.
Predsjednik Vlade RS ocijenio je da je paradoksalno to što je Zapad na Kosovu dozvolio bujanje muslimanske države, ali u BiH ne bi dozvolio Srbima i Hrvatima da se odvoje i ostave Bošnjacima kontrolu nad sopstvenom državom.
Dodik je rekao da zajednički život Srba, Bošnjaka i Hrvata u BiH mora da bude zasnovan na uzajamnom poštovanju, bez nametanja svoje volje sa bilo koje strane i bez preglasavanja.
Dodik je podsjetio da je tokom rata u BiH stiglo oko 4 000 muxahedina i da ih u Federaciji BiH danas ima oko 140, te da su se oni poženili i zasnovali porodice, a četvorica ili petorica su poslati u Gvantanamo.
"Značajan broj bosanskih muslimana smatra da im treba dozvoliti da se vrate ovamo, ali mi mislimo da ih treba poslati u zemlje njihovog porijekla, iako postoji šansa da će tamo morati da se suoče sa optužnicama. Zato je to veoma komplikovano i frustrirajuće pitanje na koje nema jasnih odgovora", zaključio je premijer RS u intervjuu televiziji "Rusija danas". (Srna)