Helsinški odbor reagovao na suspenzije

Predsjednik Helsinškog odbora za ljudska prava u RS Branko Todorović rekao je da je više nevladinih organizacija (NVO) reagovalo na odluku bivšeg visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka, kojom je supendovano sa posla 36 policajaca bivšeg Centra javne bezbjednosti (CJB) Zvornik.

"Nije tačno da NVO nisu reagovale. Helsinški odbor za ljudska prava u RS je održao konferenciju za novinare posvećenu upravo suspendovanim policajcima, kada je u vezi toga jasno ukazao na nekoliko veoma bitnih stvari", rekao je za Srnu Todorović.

Demantovao je time tvrdnje predstavnika suspendovanih radnika bivšeg CJB Zvornik Rodoljuba Vidakovića, koji je u više navrata tvrdio da NVO povodom tog pitanja uopšte nisu reagovale.

Todorović je naglasio da je bilo potpuno pravo Lajčaka da tako postupi na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji uključuje takav njegova mandat, ali zašto je to tako i da li je u skladu sa ljudskim pravima je nešto o čemu se može razgovarati.

"Oduvijek smo tvrdili da visoki predstavnik, pogotovo sa bonskim ovlašćenjima, u svojim elementima nosi nešto što nije u skladu ni sa demokratijom, a ni sa ljudskim pravima, jer se tako nešto nigdje ne primjenjuje u EU, a ni u drugim zemljama", naglasio je Todorović.

Prema njegovim riječima, upravo to otvara pitanje zašto vlasti BiH konačno ne otvore to pitanje sa Savjetom za implementaciju mira i međunarodnom zajednicom i ne redefinišu ulogu OHR-a, EUFOR-a i drugih međunarodnih organizacija u BiH.

"Zašto vlasti BiH ne pokušavaju da ostavre istinski suverenitet na teritoriji BiH", zapitao je Todorović.

Rekao je još da političari u BiH imaju potpuno različite stavove povodom uloge stranaca u ovoj zemlji.

"Dok političari iz RS otvoreno govore da za ustavne promjene i druge bitne akte nije potrebno tutorstvo stranaca u BiH, dotle iz Federacije BiH vrlo jasno poručuju da ti procesi ne mogu ići bez arbitriranja, podrške, odnosno uključenosti stranaca", naglasio je Todorović.

On je rekao da je Helsinški odbor za ljudska prava u RS jasno iznio stav da je Tužilaštvo BiH imalo pravo, ne samo suspendovanim policajcima, nego bilo kome, da oduzme lična dokumenta kako bilo sigurno da osobe, koje su osumnjičene za ratne zločine i protiv kojih se vode procesi, ne bi napustili ovu zemlju, kao što se to već dešavalo - bijeg iz Hrvatske u BiH, iz BiH u Srbiju i tako redom.

Ističući da nema ništa nelegitimno što je Tužilaštvo BiH tako postupilo, Todorović je rekao da policajci nisu ostali bez posla, nego su samo suspendovani do okončanja postupka, dok su im istovremeno zadržana sva prava do okončanja postupka.

"Tačno se znaju prava za sve koji su suspendovani, a kod onih za koje Tužilaštvo BiH nije našlo dokaze o krivičnoj odgovornosti oslobođeni su daljeg procesuiranja i vraćeni na posao, gdje će im biti ponovo vraćena sva prava", pojasnio je Todorović.

On je dodao da se u slučaju suspendovanih policajaca pokazalo da pravna država funkcioniše, jer su svi, koji nisu krivi, oslobođeni odgovornosti, za razliku od brutalnog kršenja ljudskih prava kada optuženi nije u mogućnosti da dokaže da nije kriv, ili kada snosi odgovornost ili kaznu, a da pri tome nema načina da dokaže da nije njegova krivica.

Todorović je istakao da je bila razumljiva zabrinutost i ljutnja suspendovanih policajaca na način na koji je to rađeno, dodavši da je to bilo sve u okviru legalnih i legitimnih odnosa koji su trenutno na snazi u oboj zemlji.

Odlukom bivšeg visokog predstanika u BiH Miroslava Lajčaka, 10. jula 2007. godine sa posla je suspendovano 36 policajaca bivšeg CJB Zvornik, kada su im oduzeta i lična dokumenta, zbog dovođenja u vezu sa srebreničkim dešavanjima iz jula 1995. godine.

Presudama osnovnih sudova u Zvorniku, Vlasenici i Srebrenici 35 suspendovanih policajaca vraćeno je na posao.

Tužilaštvo BiH obustavilo je istragu protiv 18 policajaca, jer nije bilo elemenata krivične odgovornosti, protiv 17 još vodi istražni postupak, dok se jedan nalazi u istražnom zatvoru.

(Srna)