Narodna skupština RS usvojila je Nacrt zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Srpske i pod zabranom je raspolaganja.
Narodna skupština RS usvojila je Nacrt zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Srpske i pod zabranom je raspolaganja, čijim odredbama je predviđeno da se imovina na teritoriji entiteta smatra njegovim vlasništvom.
Nacrt zakona podržalo je 56 narodnih poslanika, protiv je bilo sedam, a niko uzdržan. Nije bilo ni prijedloga za održavanjem javne rasprave o ovom nacrtu zakona.
Nacrt zakon omogućava da Vlada RS, u sporazumu sa Savjetom ministara BiH, imovinu Srpske da na korišćenje bez naknade institucijama BiH radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti. Ovaj akt predviđa i mogućnost da Vlada RS može dio imovine prenijeti na jedinice lokalne samouprave, kao i na javne ustanove ili preduzeća čiji je osnivač.
Ministar pravde RS Džerad Selman izjavio je u završnoj riječi da je suština ovog zakonskog rješenja da u RS od sada nema imovine BiH, ali da u BiH ima imovine RS i istakao da niko nema pravo da postupa mimo Ustava BiH i RS.
Selman je naveo da je međunarodnim sporazumom o sukcesiji bivše Jugoslavije definisano da se državna imovina nalazi na teritoriji republika nasljednica, ali da se u konkretnom slučaju državna imovina BiH nalazi na teritoriji njena dva dva entiteta - RS i Federaciji BiH.
On kaže da je na ovaj način ispoštovan Dejtonski mirovni sporazum i međuentitetska linija koja jasno razgraničava teritoriju između RS i Federacije BiH.
Poslanik Stranke za BiH Muharem Murselović ocijenio je tokom rasprave da ovaj zakon predstavlja uzurpaciju nadležnosti države BiH, te pokušaj stvaranja tenzija i ispunjavanja predizbornih obećanja.
Replicirajući Murseloviću, poslanik SNSD-a Perica Rajčević istakao je da BiH prema dejtonskom Ustavu nema državnu imovinu, niti izvorne prihode za budžet, već isključivo njeni entiteti.
Poslanik SNSD-a Nikola Baštinac rekao je da su netačni navodi bošnjačkih poslanika da RS nema pravo raspolaganja državnom imovinom na svojoj teritoriji, argumentujući to činjenicom da je i bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun nametnuo zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom u RS.
Poslanik DNS-a Dragutin Rodić smatra pozitivnim donošenje ovog zakona, jer se na taj način daje doprinos rješavanju ovog pitanja u BiH.
Rodić je rekao da se ne radi o nikakvoj uzurpaciji i uzimanju tuđeg vlasništva, jer u BiH postoji faktičko stanje koje prati njenu teritoriojalnu, zbog čega je potrebno da se državna imovina knjiži tamo gdje se i nalazi.
Poslanik SDS-a Dušan Stojičić rekao je da će klub poslanika ove stranke podržati ovaj zakon, jer nije moguće da status državne imovine u BiH idalje bude nedefinisan.
Mehmed Kopić iz SDP-a BiH smatra da je ovaj zakon pun apsurda, jer nije moguće da entitet bez BiH mijenja status državne imovine.
Nezavisni poslanik Vojislav Gligić smatra da ovaj zakon neće proizvesti nikakve pravne posljedice, navodeći da bi ga Vlada RS uputila u skupštinsku proceduru po hitnom postupku da je mislila ozbiljno da riješi ovo pitanje.
Visoki predstavnik u prvoj polovini 2005. godine nametnuo tri zakona o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom na nivou BiH i oba entiteta.
Ovim zakonima, zabranjeno je raspolaganje državnom imovinom, koja je prema Sporazumu o pitanjima sukcesije pripala BiH, kao i nepokretna imovina, na kojoj je pravo raspolaganja i upravljanja imala bivša Socijalistička Republika BiH do 31.decembra 1991. godine.
Vlada RS utvrdila je 24. juna Nacrt zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Srpske.
OHR je saopštio da se Nacrtom zakona o statusu državne imovine, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srpske, ne ukidaju se odredbe odluka visokog predstavnika o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom.
Predloženi zakon RS predstavlja jednostran potez koji bi mogao ugroziti postizanje održivog rješenja, na šta je upozoravao i Upravni odbor Savjeta za provođenje mira (PIK), navode iz OHR-a i upozoravaju da bi donošenje ovog zakona značajno zakomplikovalo provođenje Programa "pet plus dva", što bi za posljedicu imalo prolongiranje procesa tranzicije OHR-a.
Iz OHR-a ističu da se odlukama visokog predstavnika izričito poziva da se sporovi između države, entiteta i Brčko distrikta o vlasništva nad državnom imovinom rješavaju putem zakona usvojenih na osnovu dogovorenih preporuka međuvladine komisije za državnu imovinu.
“Čak ukoliko ovaj zakon na kraju bude usvojen i stupi na snagu, njime se ne bi ukinula privremena zabrana raspolaganja državnom imovinom. Umjesto toga, zakonom bi bila stvorena dodatna pravna nesigurnost u pogledu vlasništva nad državnom imovinom u RS, a svi koji budu pokušali da steknu vlasnička prava putem ovog zakona ugrozili bi svoje investicije", naglašavaju iz OHR-a.
Ranije odluke visokog predstavnika navode da su pokušaji transfera kojima se krši zabrana raspolaganja državnom imovinom ništavni. Bilo kakav transfer u skladu s predloženim zakonom koji je danas usvojila Narodna skupština RS mogao bi rezultirati situacijom u kojoj bi potencijalni kupci mogli pokrenuti pravni postupak protiv RS.
Upravni odbor PIK-a nastaviće da prima informacije o daljem razvoju situacije, ali OHR neće spekulisati o mogućim budućim mjerama koje bi visoki predstavnik mogao preduzeti ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, napominje se u saopštenju.
(Srna)