Ministarstvo odbrane lagalo je da ne može da nađe dokumente koje je u svoju odbranu tražio Radovan Karadžić, tvrdi list Kristeligt Dagblad.
Dansko ministarstvo dalo je netačne informacije Haškom tribunalu kada je taj sud tražio određene dokumente u ime osumnjičenog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, piše danski list Kristeligt Dagblad.
List u opširnom članku navodi da je sud zatražio dokumente za koje je Karadžić smatrao da mogu da ojačaju njegovu odbranu, ali je dansko ministarstvo odbrane negativno odgovorilo na zahtjev suda.
To ministarstvo je, posredstvom ministarstva inostranih poslova, sudu odgovorilo da ni poslije "sveobuhvatne" pretrage "svih relevatnih arhiva" i pregledanja "ogromnog broja dokumenata", nije bilo moguće naći nijedan dokument relevantan za slučaj.
Kristeligt Dagblad, međutim, tvrdi da je to u suprotnosti sa istinom i da se upravo u arhivi odsjeka ministarstva odbrane nalaze tri dokumenta koje je Danska propustila da preda odbrani Radovana Karadžića.
Radi se o jednom izvještaju Ujedinjenih nacija vezanom za bombardovanje pijace Markale u Sarajevu 1994. godine, jednom faksu sa određenim zaključima o bombardovanju, kao i jednom izvještaju o razgovoru danskog ambasadora u Londonu i britanskog ministra spoljnih poslova.
Odbrana Radovana Karadžića je, kako navodi danski list, zainteresovana za ova tri dokumenta jer iz njih proizilazi da su Ujedinjene nacije bile u nedoumici da li su Markale bombardovali bosanski Srbi ili su to učinili sami bosanski muslimani.
Pravni savjetnik Radovana Karadžića Piter Robinson najavio je da će, nakon informacija koje je objavio Kristeligt Dagblad, obnoviti zahtjev za predaju dokumenata, ali i zatražiti da odgovorni za davanje lažnih podataka budu kažnjeni.
"Veoma je uznemirujuće što je jedna zemlja kao što je Danska, poznata po svojoj otvorenosti i transparentnosti, očigledno obmanula tribunal", ocijenio je Robinson za Kristeligt Dagblad.
(Beta)