Mjesečni izvještaj Evropske delegacije u Beogradu o procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije EU veoma je negativan, piše novosadski "Dnevnik".
Kako se navodi u izvještaju u koji je Dnevnikov izveštač imao uvid, problem korupcije u Srbiji je sve veći, vladajuća koalicija želi da zadrži politički uticaj na sudije, a stanje ljudskih prava i položaj malih vjerskih zajednica je zabrinjavajući.
"Stepen korupcije u Srbiji sve više zabrinjava, jer se u prethodnom periodu situacija značajno pogoršala u oblasti finansiranja političkih partija, javnih nabavki, slobodnom pristupu informacijama i konflikta interesa. Kašnjenje reformi u pravosuđu i izostanak poboljšanja poslovnog ambijenta su doprineli da slika bude veoma negativna", navodi se u izveštaju.
U izveštaju je kritike pretrpela ministarka pravde Snežana Malović zbog insistiranja da reizbor sudija obavlja parlament.
"Glavni problemi za sudije i tužioce proizilaze iz činjenice da ne postoje adekvatne garancije za njihovu nezavisnost zbog ustavnih ograničenja i odsustva jasnih kriterijuma za imenovanje, napredovanje u karijeri, disciplinske mere i otpuštanje iz službe", navodi se u izvještaju.
Dodaje se da Vrhovni sud nije uzeo aktivnu ulogu u tekućoj reformi zakonodavstva u oblasti pravosuđa zbog anticipiranih personalnih promena.
"Ministarka pravde ostaje tvrdokorno na svom stavu da Skupština Srbije treba da reizabere sve sudije na osnovu nejasnih ustavnih odredbi. To insistiranje jasno pokazuje želju da se očuva uticaj političkih partija na sudije, što je u suprotnosti sa savetima koje su dali međunarodni eksperti", napisano je u izveštaju.
U izveštaju se navodi da je uloga tužilaca "ključna u borbi protiv kriminala i korupcije, ali da nema dovoljno garancija da će oni biti nezavisni u svom radu".
"Novo zakonodavstvo može da bude dobra baza za to, ali je potrebno da ono bude implementirano brzo i u potpunosti. Zakon o krivičnom postupku je preduslov za uspešnu implementaciju, a njegova primena najavljena za 1. januar 2009. mogla bi da bude odložena budući da su u toku popravke teksta koji je usvojen 2006. godine", piše u izveštaju.
U izveštaju koji prenosi novosadski Dnevnik navedeno je da poslednji incidenti i napadi na aktiviste koji se bave zaštitom ljudskih prava, navode na zaključak da je garantovano ustavno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja u Srbiji ozbiljno povređeno.
Odluka policije da zabrani skup neonacista u Beogradu je ocenjena pozitivno, uz zapažanje da je zabrana okupljanja koja mogu da ugroze građanske slobode mera za jednokratnu upotrebu koja, u svakom slučaju, mora da bude propraćena širokom lepezom akcija koje uključuju oblasti obrazovanja, medija i seriju antidiskriminacionih mera.
Grafiti koji su se u Vojvodini pojavili protiv Advetnističke crkve izazvali su oštru ocenu predstavnika EU, ali i pohvalu na račun novog ministra vera Bogoljuba Šijakovića, jer se nije zadržao samo na retoričkoj osudi, već je obećao da će rešiti problem.
Na udaru kritika našla se i Skupština Srbije, a po mišljenju EU dugotrajni problemi u radu parlamenta su posledica proceduralnih nedostataka u radu i izostanka političkog konsenzusa oko ključnih državnih prioriteta.
"Novi Poslovnik bi trebalo da riješi postojeće probleme u radu parlamenta, ali će njegovo usvajanje i puna implementacija, zavisiti od toga koliko će parlamentarnih stranaka raditi na tome da novi Poslovnik bude uspešno primenjen", navodi se u izveštaju.
Đelić: To su uobičajene kritike
Potpredsjednik Vlade Božidar Đelić ocijenio je da izvještaj Evropske delegacije o procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije EU nije zlonameran već da predstavlja analizu poslova koji u narednom periodu treba da se urade.
U izjavi novinarima na Mašinskom fakultetu, Đelić je kazao da su takvi izveštaji po pravilu kritični prema zemljama koje žele da postanu članice EU i da se, uglavnom, insistira na stvarima koje još nisu obavljene.
On je ocenio da u izveštaju ima i dosta pozitivnih stvari koje su pohvaljene poput potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, serije pomaka u sferi ekonomije, unapređenja administrativnih kapaciteta, borbe protiv organizovanog kriminala i rada na ispunjavanju uslova za liberalizaciju viznog režima.
"Bilo bi nefer reći da je izveštaj negativan. On samo govori o onome što tek treba da se uradi... Tačno je da treba da se borimo protiv korucpije, ali to nije zlonamerna kritika već dobronamerna analiza stanja i uputstvo šta još treba da se uradi", rekao je Đelić.
Đelić je rekao da se izveštaj zasniva na činjenicama i da ne treba da čudi kritika rada parlamenta jer se, prema njegovoj oceni, poslanici zaista često bave stvarima koje nisu na dnevnom redu.
(Beta - foto Tanjug)