Hiljade izbrisanih građana Slovenije mogle bi da tuže državu i traže odštetu za prava koja su im oduzeta davne 1992. godine.
Tada je, naime, objavljen dokument koji potvrđuje naredbu tadašnjih vlasti da se oduzmu lične isprave svim strancima u Sloveniji.
Hrvatski "Jutarnji list“ objavio je odluku Slavka Debelaka, tadašnjeg državnog sekretara za upravu od 27. februara 1992, kojom se naređuje brisanje neslovenaca iz registra državljana i oduzimanje njihovih ličnih dokumenata. Prema nekim procjenama, Sloveniju bi u slučaju tužbe izbrisanih takva odluka mogla da košta više od 400 miliona evra.
Aleksandar Todorović, predsjednik Civilne inicijative izbrisanih aktivista, jedan je od malobrojnih koji je već dobio presudu slovenačkog suda za odštetu.
"Ako bi takve tužbe podnio barem dio od 25.571 izbrisanih država bi morala da plati milionsku odštetu“, kaže za "Blic“ Todorović.
On je dobio presudu suda u Mariboru o isplati 17.000 evra na ime odštete, ali se žalio tražeći 55.000 evra.
Ustavni sud Slovenije srušio zakon o zabrani rada strancima iz Jugoslavije, da bi 2003. brisanje i zvanično bilo proglašeno nezakonitim i neustavnim.
"Tada je državnim organima naloženo da u roku od šest mjeseci sprovedu tu odluku, ali još čekamo da se to dogodi“, navodi Todorović. On za toliko kašnjenje najviše krivi prethodnu vladu Janeza Janše (2004-2008), a sada polaže nade u Katarinu Kresal, ministra unutrašnjih poslova Slovenije. (MONDO, na slici Aleksandar Todorović)