Evo šta se krije iza toga.
Ako ste ikada videli slatko štene ili bebu i rekli nešto kao "pojeo/pojela" bih te, ili štipnuli sasvim malo dete za obraščić, jer prosto ne znate šta biste, koliko su neodoljivi, samo da znate da za tako intenzivan odgovor na "slatkoću" postoji i naučno ime: "slatka agresija".
Nedavno je sprovedena studija upravo na ovu temu, na Univerzitetu Kalifornije, jer su naučnici želeli da bliže objasne ovaj fenomen.
Tokom istraživanja, dr Katerina Stavropulos je merila kako se aktiviraju neuroni u mozgu ispitanika, kad im se prikažu fotografije više ili manje slatkog mladunčeta životinje, ili beba.
Ako ste se pitali kako je procenjen "stepen slatkoće", slike su bile u odgovarajućim kateogorijama: jako slatko (mladunčad životinja) i slatko (odrasle životinje), a što se beba tiče, ispitanicima su prikazivane digitalno obrađene fotografije, na kojima su povećavane oči, obraščići i slično, pa su bebe bile još slađe.
U istraživanju je učestvovalo 54 ispitanika starosti između 18 i 40 godina, a naučnici su im merili moždanu aktivnost dok su im prikazivane fotografije podeljene u četiri bloka: "jako slatke" bebe (malo digitalno doterane), "slatke" bebe (neobrađene fotografije), "jako slatke" životinje (mladunčad) i "slatke" životinje (odrasle jedinke).
Nakon svakog bloka fotografija, ispitanici su dobili set izjava, koje je trebalo da poređaju po tome koliko se slažu sa napisanim. Rečenice su bile formulisane tako da njima može da se iskaže koliko je ispitanicima bio neodoljiv svaki od setova fotografija, i koliko su te "slatke agresije" slike izazvale.
Osim toga, od ispitanika se očekivalo da kažu i da li su osetili poriv da se brinu o nekoj od životinja ili beba sa fotografija koje su im prikazane.
Ispostavilo se da snažniji poriv da se staramo o nekome ili nečemu imamo kad je taj neko jako, jako sladak. Ali, to važi samo za životinje, pošto su ispitanici imali izraženiji poriv da preuzmu brigu o mladuncima nego o odraslim jedinkama. Kod fotografija beba, nije bilo neke razlike.
Isti stepen "očaranosti" zabeležen je i kod obrađenih i kod neobrađenih fotografija, a to je bilo praćeno i jednakom spremnošću da se brine o bebi sa slike.
Ako se pitate kako je to moguće, evo objašnjenja.
Agresija koja se javlja kao posledica nečega što doživljavamo kao slatko i nezaštićeno je kompleksan emocionalni odgovor koji nam služi da ispoljimo brigu i nežnost ka tom biću, jer bez tog "agresivnog" momenta ne bismo bili u stanju da racionalizujemo situaciju i preduzemo ono što je neophodno da to slatko malo stvorenje zbrinemo.
Ali, kad bi se taj isti efekat javljao i kad su bebe u pitanju, to bi značilo da bi u prošlosti manje slatke bebe bile osuđene na propast, i zato kod fotografija ljudskih beba nije bilo razlike u odgovorima ispitanika. Evolucija se pobrinula za to.
Nego, pogledajte ih samo...
