Dr Dragan Hrnčić otkriva sve o pravilnom spavanju, kako da se izborimo sa ljetnim vrućinama tokom noći i koje su posljedice nedostatka sna!
Spavanje u vrelim ljetnim noćima često se pretvara u noćnu moru. Po cijelu noć vrtimo se u krevetu i kad nekako i zaspimo vrućina nas ponovno sustigne i probudi. Kako vrućine utiču na naš san, objašnjava fiziolog prof. dr Dragan Hrnčić za RTS.
"U ljetu smo i očekuju nas još i veće temperature, tako da zapravo moramo biti spremni da će takve vremenske prilike, prije svega visoke temperature i vrućine, uticati na naše spavanje. U smislu da ćemo kraće da spavamo, da će nam biti teže da zaspimo i da ćemo se češće buditi tokom noći", navodi profesor.
Vrućine ne pogoduju spavanju tokom noći, jer da bismo spavali kvalitetno, poželjno je da prostorija u kojoj boravimo bude rashlađenija u odnosu na prostoriju u kojoj boravimo tokom dana, napominje gost Ivane Božović. Naše tijelo tokom spavanja spušta temperaturu za nekih dva do tri stepena, kada počne da se luči hormon spavanja, melatonin.
"S obzirom na to da teže zaspimo i da teže dolazimo do dubokih faza spavanja, a za kvalitetan i zdrav san je neophodno da imamo određenu količinu dubokog spavanja. E, upravo to duboko spavanje jako teško ostvarujemo u toku vrelih ljetnih noći, a pospješujemo i produžavamo nešto duže trajanje onih REM faza u kojima se zapravo dešavaju snovi", objašnjava dr Hrnčić.
Zato su nam tokom ljetnih noći snovi življi puni boja, čak i nekih noćnih mora.
Ko je osjetljiviji na poremećaj sna
Hronični bolesnici su obično podložniji svim promjenama vemenskih prilika koje zahtijevaju od našeg organizma da se na njih adaptira, što podrazumijeva i povećanu potrošnju energije. A hronični bolesnici imaju smanjen, ono što se u medicini naziva, fiziološki rezervoar, što je za njih dodatni stres.
"Zbog toga je jako bitno da prilagode svoju terapiju. Hronični bolesnici koji dugo vremena uzimaju određenu terapiju, otprilike znaju kako da te stvari nivelišu", napominje doktor.
Tokom hladnijih noći ćemo bolje spavati jer tokom ljetnih dana imamo jedan paradoks, a to je da smo pospani tokom dana, a lošije spavamo tokom noći. To nas uvodi u začarani krug da jedna loša noć traži da nadoknadimo tokom dana taj san, a vrelina tokom dana nas dodatno iscrpljuje, širi krvne sudove, dovodi do pada krvnog pritiska i generalno zbog povećane fizičke aktivnosti nas čini dodatno umornim.
"Hladno vrijeme, s druge strane, pospješuje kvalitet spavanja i zapravo možemo da kažemo da ovih nekoliko dana ćemo nešto bolje spavati“, dodaje dr Hrnčić.
Šta je potrebno za kvalitetan san?
Preporuke Svjetske zdravstvene organizacije i ljekara su da je neophodno sedam do osam sati dnevno spavanja, u zavisnosti od starosne grupe naravno, ili hroniciteta koji osoba ima. Međutim, jako je važno da spavanje bude usklađeno sa biološkim ritmovima, tim cirkadijalnim ritmom i da pokušamo da oko 11-12 sati uveče odemo na spavanje i da se trudimo da u prostoriji stvorimo uslove za spavanje – da zamračimo prostoriju i da je rashladimo, preporučuje profesor Hrnčić.
"Postoje ljudi koji dobro funkcionišu i sa kraćom količinom spavanja, ali onda ćemo imati posljedice u toku dana da ćemo biti pospani, gubitak koncentracije, manja radna učinkovitost. Tako da ukoliko se hronično izlažemo smanjenoj količini spavanja tokom noći, ona nam predstavlja faktor rizika za brojna oboljenja", ističe doktor i dodaje da je djeci potrebno više sna jer, kao što se obično kaže, djeca rastu dok spavaju, što je tačno jer se hormon rasta luči tokom sna.
Uticaj nedostatka sna
Nema organskog sistema koji ne zahtijeva određeni period odmora koji dobije tokom spavanja i određeni period oporavka. Nedostatak spavanja narušava funkcionisanje svih organskih sistema u tom fizičkom smislu. U mentalnom smislu postajemo razdražljiviji, može da dovede do brojnih psihijatrijskih manifestacija, a s druge strane utiče i na našu percepciju svijeta oko nas, napominje dr Hrnčić.
Studije su pokazale upravo da ukoliko imate loš kvalitet spavanja ili jednu neprospavanu noć, broj nesreća na radu značajno raste poslije takve noći. To se vidi i poslije naglih vremenskih promjena i svega onoga što može da utiče na kvalitet spavanja.
"Radni učinak je svakako značajno slabiji i zbog toga neke kompanije zapravo u svijetu i dozvoljavaju određen period odmora, čak i spavanje u toku radnog vremena za osobe kojima je to potrebno. Taj smjenski rad je nešto što predstavlja jako veliki zdravstveni problem", naglašava profesor.
Šta da radimo da bismo bolje spavali
Postoji dosta toga što možemo da uradimo kako bismo na prirodan način povećali kvalitet sna i da se izborimo sa ljetnim temperaturama. Jako je bitno da smanjimo stepen fizičke aktivnosti neposredno prije spavanja, naročito ljeti, jer fizička aktivnost podiže temperaturu tijela. Da prostoriju u kojoj spavamo rashladimo što je moguće bolje. Da posteljina bude pamučna i prozračna. Nikako da ne jedemo dva sata prije odlaska na spavanje. Naravno, ne treba piti kafu u večernjim časovima i mogu se piti određene vrste čaja.
"Naročito je važno da prostorija u kojoj budemo, bude zamračena. Ipak u gradskoj sredini, ali i u drugim sredinama, zapravo postoji nešto što se zove zagađenje svjetlošću. Jako velika količina svjetlosti noću ulazi u naše prostorije u kojima spavamo i smanjuje količinu melatonina koja je neophodna za kvalitetno spavanje“, napominje dr Dragan Hrnčić
Što se tiče klime, dobro je i da prostorije budu klimatizovane, ali preporučljivo je da klima ne bude u prostoriji u kojoj spavamo i da nema direktnog uticaja hladnog vazduha.
(MONDO/RTS)