Gordan Petrić pričao je o Partizanu, ali i o nekim zanimljivim anegdotama iz života.
Gordan Petrić preuzeo je Partizan u delikatnom trenutku. Pristao je da zamijeni Iliju Stolicu kada je klub bio u dosta lošoj situaciji, prije svega u igračkom i rezultatskom smislu. Sjeo je na užarenu klupu i brzo pokrenuo ekipu. Pod njegovim vođstvom tim igra znatno bolje.
Kako je izgledalo sve pred dolazak u klub, ko ga je pozvao, šta mu je supruga rekla, kako se bavio košarkom, kakav odnos ima sa igračima. Sve to i još neke zanimljivosti ispričao je u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji "K1". Bio je gost tamo i odgovarao je na neka zanimljiva pitanja.
"Moja želja je bila da postanem trener Partizana. Nikada vas niko neće zvati kada je sve u redu nego kada su problemi i kada se dešava to što se dešava. Goran Pandurović me je pitao dva dana pred utakmicu koju smo imali u Novom Sadu 'Ako danas potpišeš da li bi vodio Partizan sljedeću utakmicu u nedjelju?' Ja sam rekao 'da'. Supruga je jedva čekala da ja izađem iz kuće. Stolica je imao težu situaciju nego ja. Došao sam kada je odigran neki broj utakmica. Mnogo je igrača otišlo, mnogo je igrača došlo. Drugačije je. Samo sam smanjio pritisak i opustio igrače", rekao je Petrić.
"Šefe, nemojte molim vas"! Petrić pričao o Partizanu i odnosu sa igračima, pa otkrio: Da, bio sam bolji kao košarkaš!
Naglasio je da je za uspjeh veoma važno da postoji dobar odnos između trenera i igrača. Dao je i jedan primjer.
"Nedavno smo imali situaciju u Surdulici, teren je slabiji, blato je bilo. Prilaze mi saradnici i pitaju šta da mijenjamo da bismo 'zatvorili' utakmicu. Odgovorio sam im 'Šta da mijenjamo, kad vodimo sa 2:0? Mogu da mijenjam samo ako se neko povredi, a pogledaj i teren i blato.' Okrenuo sam se tada ka jednom igraču i rekao da neću da ga ubacujem u igru po ovom blatu, da ga ne bih 'uličarski uvalio'. Na to mi je odgovorio 'Šefe, nemojte, molim vas'. Treba na takvom terenu da se snađe tih desetak minuta, vrijeđaće njegovo umijeće zvižducima i povicima, prošao sam kroz to hiljadu puta, zato znam koliko je dobar odnos bitan."
Poslije toga došao je red na neke anegdote i zanimljivosti iz života. Osvrnuo se na izjavu poznatog komentatora Slobodana Šarenca koji je ispričao da je "Gordan mogao da postane novi Dražen Petrović". Na to se samo nasmijao. "Bio sam bolji košarkaš nego fudbaler, ali Šarenac malo pretjeruje."
Zatim je nastavio da pojašnjava kako je to izgledalo i zašto je izabrao fudbal na kraju.
"Prelomila je poslušnost prema ocu, nekada je to tako bilo. Kada ti otac ili nastavnik fizičkog kažu da ideš tamo da treniraš, moraš da slušaš. Tada mi je rekao da sutra idem na trening u OFK Beograd. Nema tu hoću-neću. Morao sam. Trenirao sam uporedo košarku i fudbal i vidio sam da idem u pravcu fudbalera. Sa 14 godina sam trenirao, sa 16 i po sam zaigrao u prvom timu."
Na kraju se osvrnuo na nedavnu konferenciju za štampu protiv Nice. Tada se javio na telefon Bati Mirkoviću u momentu dok je sve to prenošeno uživo.
"Čekali smo prevodioca. Čekao sam pet-šest minuta i vidim Bata zove, a znam da treba da se dogovorimo sutra za padel. On me inače zove 'Glavonja'. Pitao me kakva je bila utakmica i ja mu kažem bili smo bliži pobjedi. Tada se okrećem prema Bilji i shvatim da je konferencija počela, pa sam se izvinio. Čekao sam desetak minuta, mislio sam da nije počelo i javio se čovjeku", nasmijao se Petrić.