Demijan Dilejni zna ponešto istorije, očigledno!
Često fudbalere pitaju i za teme van fudbala, a nekadašnji štoper i defanzivni vezista Kristal Palasa Demijan Dilejni je otkrio da ozbiljno poznaje istoriju i da je veliki poštovalac lika i djela kako Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina, tako i Mao Ce-tunga.
Na pitanje u jednom intervjuu koga bi rado pozvao na večeru, prvi odgovor nije iznenadio. Irac rođen u Korku je rekao da je veliki fan Roling Stonsa i da bi volio da sjedne i popriča sa Kitom Ričardsom. Ali ostatak liste je mnoge iznenadio.
Svakako da bi ova večera bila fascinantna - na njoj bi Demijan Dilejni irskim pivom i hranom služio Kita Ričardsa ali i - Staljina, Maoa, Džingis Kana i Napoleona Bonapartu! Evo šta kaže, zašto bi svakoga od njih ugostio u svom domu:
- Kit Ričards: Definitivno bi mi on bio prvi gost. Te priče, čovječe! I dalje sam malo opsjednut Stonsima, da budem iskren.
- Josif Visarionovič Džugašvili Staljin: Fasiniran sam ruskom istorijom. Ne jer sam Staljinista, nisam. Fasciniran sam i carskom Rusijom, revolucijom 1917., boljševicima i tom stranom priče. Leninom i Staljinom, time što je Staljin bio u kabinetu sa Lenjinom i uzdigao se na vlast gozdenom pesnicom. Mada, iskreno, možda nije idealan gost za večeru.
- Džingis Kan:Dječak od 15 godina sa sela se izdigao ni iz čega u vjerovatno najvećeg ratnog gospodara koji je postojao u istoriji. Njegovo liderstvo i neustrašivost su neprevaziđeni.
- Generalni sekretar Mao Ce-tung: Zamislite društvo od milijardu i više judi. Mora da je jačina ličnosti ovih ljudi ludačka!
- Napoleon Bonaparta: Još jednom, jednostavno fascinantno. Ne divim se ovim ljudima, samo sam potpuno fasciniran istorijskim figurama.
Demijan Dilejni je rođen u Korku, 1981. godine i igrao je kao štoper i defanzivni vezista. Počeo je karijeru u lokalnom Kork Sitiju, pa je zatim prešao u Lester 2000. godine. Slali su ga na pozajmice u Stokport, Hadersfild i Mensfild, a onda se skrasio u Halu za koji je igrao od 2002. do 2008. godine. Poslije sezone u Kvins Park Rendžersima i tri u Ipsviču ostavio je veliki trag u Kristal Palasu za koji je igrao od 2012. do 2018. godine. Završio je karijeru 2019. godine a za Irsku je odigrao devet mečeva od 2008. do 2014. godine.