Na današnji dan 2004, u Portu, odigrana je jedna od najspornijih utakmica u istoriji evropskih prvenstava, posle koje su ispali Italiijani. Da li su se s pravom ljutili? Procenite sami.
Za nameštaljke u sportu, zahvaljujući predrasudama i "objektivnosti" zapadnih medija, uglavnom su zaduženi latinski i slovenski narodi.
To je nepisano pravilo.
Neregularnost, štelovanje, sklanjanje, dogovoranje... Sve su to pojmovi koji su se u sportu vezivali i vezuju pre svega za Italijane, Špance, Grke, Portugalce, Turke, Ruse, Bugare, Rumune, eks-Jugoslovene, Albance, ponekad Poljake, Ukrajince...
Takav je trend i, pošteno govoreći, što se glasnije dizao glas "s one strane", ka ovamo, to je manje pažnje posvećivano potencijalnim i očiglednim prevarama "tamo". A, bilo ih je...
Naravno, realnost je nešto drugačija, iako niko ne spori da se na pomenutim prostorima muljalo i mulja samo tako. Pre nego što se prisetimo "čuvene" utakmice odigrane na današnji dan, 22. juna 2004. godine, u okviru Evropskog prvenstva u Portugaliji, iznećemo jedan zanimljiv statistički podatak, koji će dokazati i moć zapadnih medija i uticaj percepcije na kreiranje javnog mnjenja.
Naime, malo nedostaje da ruski atletičari, nakon doping skandala koji je izbio u toj zemlji, na Olimpijskim igrama u Brazilu nastupaju pod zastavom Međunarodnog olimpijskog komiteta, što bi bio pravi presedan. Do sada se događalo da pod zastavom MOK nastupaju individualni sportisti iz zemalja koje su pod političkim i ekonomskim sankcijama, poput Jugoslavije iz prve polovine 90-ih i Igara u Barseloni.
No, na napetom zasedanju Svetske atletske organizacije u Beču, ne samo da je potvrđena suspenzija nekolicini "prljavih" ruskih atletičara, već je tražena i zabrana ruske trobojke, iako je do sada zabeleženo 159 slučajeva dopinga među ruskim, a čak 265 slučajeva dopinga među američkim sportistima.
Dok su sve ostale zemlje daleko, daleko iza u ovoj neslavnoj statističkoj kategoriji, možemo da konstatujemo da nastup Amerikanaca pod zastavom MOK nikada nigde nije bio, niti će biti tema.
Takav je već dugo "odnos snaga" na međunarodnoj političkoj i sportskoj sceni, pa se retko ko zapravo osvrne na jednu od najvećih lakrdija u istoriji evropskog fudbala, susretu dve reprezentacije iz komšijskih, ali uglednih, razvijenih, stabilnih i bogatih zemalja, kakve su Danska i Švedska.
Nije 22. jun samo dan za dramatične penale na evropskim prvenstvima (Holandija ispala od Danske 1992. i Francuske 1996, Španija od Engleske iste godine, ali prošla Italiju 2008. takođe na penale). To je i godišnjica utakmice, koja je bila "sporna" odmah nakon završetka 2. kola u Grupi C na EURO 2004, jer je kombinacija rezultata dovela je do toga da remi 2:2 u poslednjem kolu vodi i Dance i Šveđane dalje.
Sve na račun "pokvarenih" Italijana i "još pokvarenijih" Bugara, koji su bili predodređeni da nešto "smuljaju" u toj grupi.
U Gimaraešu, Lisabonu, Bragi i Portu beleženi su sledeći rezultati: Danska – Italija 0:0, Švedska – Bugarska 5:0, Bugarska – Danska 0:2 i Italija – Švedska 1:1. Poredak na tabeli bio je: Švedska 4 (6:1), Danska 4 (2:0), Italija 2 (1:1) i Bugarska 0 (0:7).
Pravila su bila takva da bi se u slučaju "kruga" tri reprezentacije merili samo međusobni rezultati (bodovi i golovi protiv nemoćnih Bugara bili bi izbirisani), lako se došlo do računice da bi komšijski remi 2:2 u Portu, makar "azuri" pobedili 17:0 u Gimaraešu iste večeri, vodio dalje "vikinge 1" i "vikinge 2", a da bi – kako je to lepo pisalo na jednom danskom transparentu – "špageti" morali kući.
Italijanski novinari su još bili nadraženi zbog načina na koji je njihova reprezentacija ispala sa Svetskog prvenstva 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, ne samo zbog načina na koji je ekvadorski arbitar Bajron Moreno sudio kontroverznu utakmicu četvrtfinala sa Korejcima (1:2), već i zbog toga što je FIFA kasnije pokrenula postupak u nameri da sazna da li je bilo nameštanja, a ekvadorske vlasti suspendovale Morena na 20 mečeva zbog "lokalnih" grehova.
So na ranu Italijanima dosula je vest da je Ekvadorac kasnije uhapšen na njujorškom Džej-Ef-Kej aerodromu sa – pazite ovo – šest kilograma heroina u gaćama!
Takav je uredno prošao sve FIFA kriterijume da deli pravdu na najvećem turniru u svetu fudbala.
Suočeni sa potencijalno novom "štelom", u Italiji su iste večeri po završetku 2. kola na naslovnice zalepili: Pažnja, pažnja, ako bude 2:2 ispadamo.
"To je suludo. Ja ne želim da govorim o tome", rekao je danski šef, čuveni Morten Olson, uoči utakmice sa Švedskom.
"Mi smo pošten narod. Idemo tamo da pobedimo i to je sve. Oni (Italijani, prim. aut) mogu da pričaju o tim stvarima, ali ne i Danci i Šveđani. Mi nismo takvi, igraćemo pošteno da ostvarimo rezultat koji će nas odvesti dalje", dodao je Olson.
Olson se nije dao isprovocirati, ali brojni italijanski reporteri iz Portugalije uspeli su da izbace iz takta pomoćnog trenera Švedske, Tomija Soderberga, koji je u jednom trenutku tresnuo rukom o sto na pres konferenciji i, potom udarajući se presnicom u grudi, povikao:
"Govorim ovo poslednji put, nećemo praviti nikakve dogovore sa Dancima! Ovde se radi o strasti i ponosu".
Ovaj Soderbergov ispad naterao je selektora Larsa Lagerbeka da kaže bukvalno sledeće:
"Makijaveli je Italijani i Italijani verovatno vole da misle na makijavelistički način, ali žao mi je, neće biti moguće da odigramo 2:2 sa Danskom i ne mislim da će biti završeno 2:2, jer je to jednostavno veoma neobičajen i redak rezultat".
Ubrzo je pala noć i posle nekoliko sati osvanuo je 22. jun.
Lagerbek je napravio tri izmene u standardnom veznom redu, Kim Kalstrom zabeležio je prvi start u dresu Švedske na poziciji "desetke", iza Zlatana Ibrahimovića i Henrika Larsona, Matijas Jonson pojavio se na desnoj strani, a Frederik Ljungberg na levoj.
To nikako nije bio defanzivan tim, koji bi trebalo da odbrani Šveđanima zasluženu pol-poziciju pred poslednjih 90 minuta. Oni su bili pod najmanjim pritiskom, ali su izašli ofanzivniji nego inače na "Estadio de Bessa", domu Boavište.
Ako je Lagerbek iznenadio sve svojom jedanaestoricom, Olson nije. Izašao je u uobičajenoj formaciji 4-2-3-1, gde je napadač Milana Jon Dal Tomason trebalo da se istakne.
Po mokrom, klizavom terenu bolje su počeli Danci.
Jesper Gronkjaer, kojeg će odmah po završetku turnira Žoze Murinjo učiniti prvim "oteranim" igračem iz Čelsija uoči "revolucije", asistirao je Tomasonu za brzih 1:0 već u 28. minutu. Bio je to fantastičan gol, zaista, međutim brojne analize ovog susreta koji je izazvao veliku pažnju upućivale su na to da je cela akcija danske navale prošla bez ijednog "jačeg" starta, čak ni remplovanja, švedskih defanzivaca.
Identično je reagovala danska odbrana početkom drugog poluvremena na dugu loptu sa polovine Švedske koju je poslao Olof Melberg, kada je Larson istrčao sam pred – kasnije će se ispostaviti – najosporavanijeg aktera meča, golmana Tomasa Sorensena.
Sjajni centarfor, koji će narednog meseca preći iz Seltika u Barselonu, stigao je do lopte pre Sorensena, a ovaj mu uleteo u noge i oborio ga. Larson je dobio i drugi duel poslavši golmana Danske u jednu, a loptu u drugu stranu za 1:1 u 47. minutu, što i dalje nije bilo dovoljno.
Otprilike u isto vreme Simone Perota izjednačio je u Gimaraešu na 1:1, nakon što su Bugari poveli golom Martina Petrova sa bele tačke u poslednjem minutu igre u prvom poluvremenu.
Dva puta 1:1 na početku drugog dela igre.
Ovaj pogodak Larsona samo je rasplamsao borbu, a isti igrač imao je veliku šansu za 2:1 nedugo posle izjednačenja, ali je bio neprecizan. Kad nije on postigao drugi gol, jeste Tomason, u 66. minutu – iskoristio je "karambol" u kaznenom prostoru Švedske i činjenicu da se Andreas Isakson bacio kao panter na izblokirani udarac Kristijana Poulsena, pa je levom nogom, iz okreta, pogodio nebranjeni deo mreže za 2:1.
Sada je bio red na Šveđane, a da teorija o nameštaljki bude sočnija, tvrdili su reporteri iz Porta, dogodio se i razgovor između dvojice najratobornijih u dva tima.
Navodno je u jednom trenutku Andres Anderson "uhvaćen" kako je vikao ka Tomasu Gravesenu:
"Dođavola više, o'ladite malo".
Na to je, u to vreme "ćelavi" vezista Evertona, koji će mimo svi očekivanja završiti u Real Madridu naredne godine, odgovorio:
"Da, da... Ali prvo morate da pređete pola".
Da li je ovo tačno znaju samo pedantni "čitači" s usana, međutim nije vam bila potrebna ova veština da biste primetili totalnu ofanzivu žuto-plavih posle drugog vođstva crveno-belih.
I, onda, u 89. minutu, dogodile su se dve komične "intervencije" reprezentativaca Danske u razmaku od nekoliko sekundi, prvo je desni bek Tomas Helveg "pozvao" Kristijana Vilhemsona da ga pretrči i centrira sa leve strane, a na jednu prilično "laku" loptu za hvatanje naleteo je pomenuti Sorenesen i samo je spustio rukama do Jonsona, kojem nije preostalo ništa drugo nego da zakuca loptu u mrežu što je sa zadovoljstvom i uradio - 2:2!
2004 (June 22) Denmark 2-Sweden 2 (European...by sp1873
Malo po malo, ovako-onako, pošteno ili ne, slučajno ili namerno, tek u Portu je u 89. minutu postavljeno konačnih 2:2, tako da gol Antonija Kasana u 94. minutu za pobedu Italije od 2:1 nije mogao da promeni ništa. Promenio bi, naravno, da je u Portu postavljen neki drugi rezultat.
Italijani su ponovo bili besni. Vi procenite s pravom ili ne...
"Osvojili smo isto bodova kao igrači koji su plavi i lepi. Ali, mi smo tamniji i nismo tako lepi", rekao je čuveni direktor Milana, Adrijano Galijani, posle ovakvog raspleta.
Danska je imala 16 šuteva ka golu, golman Sorensen četiri odbrane. Švedska je 15 puta šutirala, golman Isakson zabeležio je pet odbrana. Bila je to jedna od ofanzivnijih predstava dve reprezentacije na velikim turnirima, u neuobičajeno otvorenoj utakmici u kojoj bi, hipotetički, i jedni i drugi mogli da ispadnu.
Šveđani, oduševljeni golom u 89. minutu koji ih je odveo dalje, burno su sa svojim navijačima proslavili veliki uspeh. Ali, ne svi. Kada je danski golman Sorensen pritrčao do rezervnog napadača Švedske, Markusa Albaka, inače saigrača iz Astona Vile i podigao ga u vazduh da zajedno proslave (!?), Albak je povikao:
"Pusti me, ovo je sramota".
No, UEFA nikada nije ni pokrenula postupak, možda nije ni imala zbog čega. Možda je jednostavno bilo zapisano da tako mora da se završi, jer su Italijani to "prizivali", ali...
Već u narednoj rundi, Česi su pregazili Dance 3:0, a Šveđani ispali na penale od Holanđana, koji nikada pre toga nisu izbacili nikoga na penale, kada su se igrala evropska prvenstva.
Karma je čudo!
P. S. Tri godine kasnije, u kvalifikacijama, Šveđani i Danci odigraće još jednu utakmicu u kojoj je rezultat 2:2 odgovarao i jednima i drugima. Završeno je 2:2.