Miloš Milutinović, legenda jugoslovenskog i srpskog fudbala, preminuo je 2003. godine, a 13 godina kasnije neko mu je "pucao u čelo". Teško je pronaći reči...
Rivalitet je jedno, a skrnavljenje murala posvećenih legendama fudbalskih i ne samo fudbalskih klubova, pa još onih koje nisu među živima, je nešto sasvim drugo.
I teško je naći pravu reč za to.
Neko veoma "hrabar" i "smeo" u gluvo doba noći "pucao" je crvenom bojom pokojnom Milošu Milutinoviću u čelo, a nije iskrvarilo samo poštovanje koje bi svi trebalo da imamo prema "Plavoj Čigri" – ovekovečeno muralom na uglu ulica Carice Milice i Maršala Birjuzova u centru Beograda – već je iskrvarilo i nepisano pravilo u svetu navijača koje nalaže, ili bi bar trebalo da nalaže, da se ovakve stvari nikada ne rade.
Miloš Obrad Milutinović rođen je 5. februara 1933. godine u Bajinoj Bašti, u vreme Kraljevine Jugoslavije, nastupao je za Partizan, OFK Beograd, Bajern Minhen, Pariz, Stad Fransez i ponovo OFK Beograd, a za reprezentaciju Jugoslavije igrao je 33 puta i dao 16 golova.
Za istoriju svetskog fudbala važan je i utoliko što je postigao dva gola na prvoj ikada odigranoj utakmici u Kupu šampiona, u sezoni 1955/56, završenoj remijem 3:3 između Partizana i Sportinga iz Lisabona. Potom, postigao je i četiri gola u revanšu, u Humskoj, za pobedu od 5:2, a onda i dva gola u pobedi nad Real Madridom u revanšu četvrtfinala za 3:0, što nije bilo dovoljno jer je budući prvak Evrope u prvom meču pobedio 4:0.
Na 213 utakmica za Partizan postigao je 231 gol i osvojio dva Kupa Maršala Tita, 1954. i 1957. godine.
"Tokom 1959. se razboleo. Lekari su konstatovali tuberkulozu, u to vreme bolest od koje se još uvek umiralo", pisao je poznati novinar Vladimir Stanković za "Vreme".
"Bajern iz Minhena platio je operaciju, uz uslov da ponese njegov dres kad se oporavio. Miloš se vratio i narednih nekoliko godina igrao za Bavarce i za Rasing iz Pariza. U poznim igračkim godinama vratio se u Jugoslaviju i sa 36 potpisao zajedno sa svojim velikim prijateljem Dragoslavom Šekularcem (drugom Zvezdinom zvezdom, prim. aut) za OFK Beograd".
Po završetku igračke karijere trenirao je brojne klubove, između ostalog OFK Beograd, Atlas iz Gvadalahare, Bešiktaš, Velež, Partizan, reprezentaciju Jugoslavije od 1984. do 1986, ponovo Bešiktaš i još jednom Partizan, u sezoni 1990/91.
Miloš je imao i dva brata, takođe legendi jugoslovenskog i srpskog fudbala, a to su Bora Milutinović i Milorad Milutinović.
Umro je u Beogradu 28. januara 2003, u 70. godini.
Godine 2016, takođe u Beogradu, nekome je zasmetao mural s njegovim likom...