Kapiten Vojvodine Dejan Meleg u novogodišnjem intervjuu za MONDO govorio o fantastičnoj polusezoni novosadskog superligaša, periodu karijere u Holandiji i planovima za budućnost.
Prethodna sezona za Vojvodinu završila se 21. maja 2016. godine, a nova je počela ni dve nedelje kasnije. Posetili smo fudbalere "stare dame" tog 3. juna, sada već prošle godine, kada je Nenad Lalatović, sada već bivši trener, poručio da takav tempo "nije normalan"...
Fudbaleri Vojvodine nisu stigli ni da se odmore od teške i naporne sezone u Superligi, a već su pošli na pripreme kako bi spremni dočekali evropske utakmice.
Dogurali su do četvrtog kola kvalifikacija za Ligu Evrope, gde ih je zaustavio AZ Alkmar, dok su u domaćem prvenstvu ostavili odličan utisak. Jedno vreme su čak bili i lideri, dugo drugoplasirani, ali na kraju jeseni, moraju da se zadovolje trećom pozicijom na tabeli – koju suvereno drže.
U novogodišnjem intervjuu za MONDO kapiten Vojvodine Dejan Meleg sabrao je utiske iz prethodnih godinu dana. U svom drugom mandatu na "Karađorđu".
Pre nego što se uputio na zasluženi odmor, upitali smo ga da li je umoran?
"Ne umoran... Preumoran sam!", kazao je on na početku razgovora.
Objasnio je i zbog čega je to tako.
"Pre mog dolaska u Vojvodinu bio sam bez utakmica godinu i po dana. Posle prvih šest meseci sam se osećao umorno, ali sam odlučio da igram bez odmora. Za igrača je to najvažnije. Sve će se to vratiti na svoje. Kada su drugi imali pauzu ja sam imao obaveze za reprezentaciju, nije mi palo na pamet to da propustim, tako da i kada je bilo odmora – nisam odmarao. Sad imam vremena da se odmorim i da dođem svež na pripreme mog tima", poručio je Meleg.
Da li smatra da mu je ovo najbolja polusezona u karijeri?
"Imao sam tu jednu dobru polusezonu u Holandiji za mladi tim Ajaksa gde sam postigao 11 golova, ali mojih prvih šest meseci ovde i onda prva dva-tri meseca ove sezone su moje najbolje partije u životu. U poslednjih šest ili sedam utakmica osećam veliki umor, glavom i srcem želim da da igram na najvišem nivou, a noge jednostavno nekada ne slušaju. Umor je uzeo svoje na kraju...", kazao nam je Meleg.
Navijači Vojvodine ga obožavaju, ali i oni nekada imaju zamerke i očekuju od njega da uvek igra na najvišem nivou...
"Apetiti svima rastu, i meni i svim ostalim navijačima Vojvodine, i kada ne napravim gol ili asistenciju u jednu-dve utakmice, odmah svi misle da loše igram. Ja sam protivnik toga i mislim da svaki igrač ima pravo da padne malo u formi. Tako je i sa svim najboljim igračima na svetu – jednostavno ima oscilacija".
Odigrao je čak 27 utakmica ove jeseni (!) u svim takmičenjima i zabeležio 9 golova i 5 asistencija. Međutim, ne stavlja sebe u prvi plan.
"Najbitnije je da smo napravili dobar rezultat i da timski dobro igramo. Kad mene ne ide – ide nekog drugog igrača i obrnuto. Vojvodina ima odličan i kvalitetan tim, Malbašić i ja smo se vratili iz inostranstva, a mnogi igrači imaju potencijal da igraju u evropskim timovima", poručuje Meleg.
Zanimljivo je da Vojvodina ima više pobeda u Superligi ove polusezone (14), nego na kraju "regularnog" dela prvenstva prošle sezone.
"Stvarno? Nisam znao taj podatak!", iznenadio se on.
Da li je zasluženo što je Vojvodina na kraju kalendarske 2016. godine trećeplasirana?
"Mogli smo da budemo i drugi. Nismo imali sreće u Ivanjici gde smo ispustili pobedu posle 1:0, ali realno je da budemo u tri najbolje ekipe na kraju šampionata. Odigrali smo najviše utakmica od svih timova iz Srbije, i u Evropi, odlično smo počeli sezonu, bili i prvi, logično da je bio i mali pad", kazao nam je Meleg.
Baš taj pad u oktobru-novembru dešavao se Vojvodini sezonama unazad.
Nakon dobrog starta, došlo bi do loših rezultata i brzo bi se gubio korak za vodećima.
Ovoga puta toga nije bilo?
"U pravu ste, baš smo to i mi razgovarali. Prethodnih godina je Voša znala da na početku bude na vrhu i onda da padne na peto-šesto mesto na tabeli. Ove sezone se održavamo, tu smo drugi-treći, beže nam Partizan i Zvezda, ali tek sledi plej-of i podela bodova kada je sve otvoreno i jedna pobeda te vraća u vrh. Važno je da se dobro odmorimo!", objašnjava Dejan Meleg za MONDO.
Iako je ovom momku iz Bačkog Jarka tek 22 godine – ovo mu je drugi "mandat" u Vojvodini.
Ponikao je u ovom klubu i debitovao još sa 17 godina (u porazu od Partizana, septembar 2012. godine), ali se brzo javio Ajaks i njegovi skauti – i već je bio spreman da ode u Holandiju. Igrao je za mladi tim Ajaksa, a bio je i na pozajmici u Kamburu.
U januaru prošle godine ponovo je stigao na "Karađorđe".
Otišao mlad, a vratio se mlad...
"Ha-ha, baš to! Otišao sa 18 godina i vratio se sa 21...".
Nije imao nikakav problem da priča o periodu u Ajaksu.
"Nisam dobio pravu šansu tamo. Potpisao sam u januaru predugovor sa Ajaksom, a dok sam ja otišao tamo cela uprava se promenila - svi ljudi koji su me doveli su otišli. Tako da se cela struktura menja i ceo cilj te uprave. Uspeo sam da odigram deset mečeva u prvoj ligi na pozajmici u Kamburu gde sam uspeo da postignem jedan gol. Iskustvo koje sam tamo imao ne može da se kupi nigde i svaki mlad igrač mora da prođe kroz deo karijere koji ima padova, a najvažnije da nakon toga izađeš iz krize i ponovo počneš ispočetka", objasnio je Meleg.
Iz njegovih reči se čini da se ne kaje zbog toga?
"Ne, nema kajanja! Otišao sam u Ajaks, koji je po mom mišljenju najbolja fudbalska škola na svetu. Ispostavilo se da nisam dobio pravu šansu.... Za mene nema tog kajanja, naučio sam dosta tamo, vratio sam se u Vojvodinu iako sam imao par drugih ponuda iz inostranstva i dobio sam šansu da krenem ispočetka", odlučno je odgovorion on.
Koga si sve tamo upoznao od velikih igrača?
"Bio sam tamo i radio sa najboljim trenerima kao što su Denis Bergkamp, Jap Stam, Frank de Bur, Mark Overmars, koji su igrali u velikim klubovima, i to je bogato iskustvo koje nema cenu i to nigde ne može da se nauči".
A, da li si možda upoznao Johana Krojfa?
"Krojf je stalno u klubu. Obilazio je treninge, razgovarali smo nekoliko puta. Upoznao sam ga na potpisivanju ugovora i samo mi je poželeo sreću. Prava fudbalska veličina, nažalost kasnije je preminuo... U Ajaksu ga slave – nema većeg od njega!", odgovorio je on.
Nisu samo nekadašnji veliki fudbaleri bili u to vreme na treninzima Ajaksa, mnogobrojne zvezde današnjice su u to vreme igrale za "kopljanike".
"Kad sam došao tamo su bili Jan Vertongen, Tobi Aldervireld, Kristijan Eriksen, tamo sam trenirao sa njima i išli smo zajedno na pripreme. Vi kada trenirate sa takvim igračima vidite kakvi morate da budete i da svaki dan želite da napredujete i trenirate. Dosta sam naučio od njih, moraš sve probleme i obaveze da ostaviš sa strane i da svaki dan napreduješ i da naučiš nešto novo, što se u Srbiji ne dešava....".
Na šta tačno misliš?
"Kod nas ima sto drugih problema o kojima igrači moraju da misle i nisu dovoljno usredsređeni na fudbal i zato smo tu gde jesmo. Dok se to ne promeni nećemo napredovati", podvukao je Meleg.
Otkrio nam je da je u Vojvodinu mogao da se vrati i ranije...
"Dobio sam ponudu i šest meseci pre mog definitivnog dolaska. To je bilo pre Sampdorije. Kada odete tamo i provedete dve-tri godine u inostranstvu, i kada dođe taj momenat kada vas ne ide i kada morate da odlučite da li da se vratite ili ne – bude jako teško. Opet kažem da je najvažnije da igrač veruje u sebe i ljude u klubu. Verovao sam da imam kvalitet i da mi samo treba klub u kom ću pokazati šta znam", kaže Meleg, a to se i ispostavilo tačnim.
Takođe, brzo je imao ponudu i da napusti Novi Sad.
"Posle samo tri meseca sam imao ponudu da odem u jedan klub iz Turske, ali ja sam odlučio da ostanem jer želim da odigram što više utakmica i da doprinesem klubu jer stvarno volim Vojvodinu i bilo bi sjajno kada bih osvojio do kraja sezone osvojio jedan trofej u dresu Vojvodine".
Da li to znači da ostaješ?
"Ostajem do kraja sezone, kako stvari stoje 90%, ali nikad se ne zna, možda sutra dođe neka ponuda. Voleo bih da ostanem i da osvojim jedan trofej – Kup ili Ligu", poručio je Meleg.
Svojim igrama zaslužio je poziv i u mladu reprezentaciju Srbije.
"Upravo je to bila jedna od stvari zbog kojih sam se 'vratio u fudbal'. Dok sam bio u Holandiji nisam bio ni na širem spisku, a tim povratkom zaslužio sam i povratak u reprezentaciju. Prošao sve selekcije 'od 17 do 21', a ovo će biti moje treće EP. Uspeli smo da izborimo plasman, ali videli ste grupu... Neće biti lako, u svakoj ekipi imaju dva tri igrača koja koštaju 30-40 miliona evra, vanserijski talenti. Imamo dobre igrače, sjajna generacija, i od Srbije se uvek očekuje nešto. Mlađe selekcije su osvajale medalje, ja iskreno mislim da možemo da napravimo dobar rezultat, ali rano je da pričamo o tome".
Za kraj razgovora pitali smo ga koji su to njegovi fudbalski idoli.
"Prvi i moj jedini idol je bio Kaka iz vremena kada je igrao za Milan. I dan-danas mi je on idol, gledam njegove video klipove stalno, ali je sada već star... On je jedini pravi idol koga sam voleo i na koga se ugledam".
Ali, malo više šutira od tebe?
"Ha-ha, da malo više šutira, to mi često zameraju. U glavi kad čujem igrača da mi kaže da dodam, ja idem loptom ka njemu. Trebalo bi više da sam sebičniji, ali takav sam...".
Pred njim je još mnogo godina karijere, a koga voli da gleda i gde se vidi u budućnosti?
"Najviše volim da gledam Liverpul. Otkako je došao Jirgen Klop oni trče mnogo, igraju moderan fudbal, atraktivno i opet vrše presing čitav meč. Voleo bih da sebe vidim u jednoj od četiri najbolje lige na svetu. Mislim da bi mi najviše ležalo špansko ili nemačko prvenstvo", kazao je on na kraju razgovora za naš portal.
(Milutin Vujičić - MONDO)