Nemanja Jovšić za naš portal govori o golmanima Partizana, vremenu dok je nosio crno-beli dres, kako se odlučio za trenerski poziv...
/Od izveštača MONDA sa Kipra Vladimira Sukdolaka/
Još ni cela godina nije prošla od kada je postao deo stručnog tima Partizana, a trener golmana "parnog valjka", Nemanja Jovšić, već ima jedno priznanje.
Doduše, dobio ga je njegov učenik.
Filip Kljajić izabran je za prvog čuvara mreže jesenjeg dela Superlige Srbije. Za Jovšića, sigurno, veliki podstrek na početku trenerske karijere.
"Drago mi je zbog njega, a i druga dvojica licenciranih čuvara mreže, Nemanja Stevanović i Marko Jovičić, bi lako mogli do trofeja, jer to zaslužuju svojim odnosom prema radu. Iskreno, mene preterano ne opterećuju takve cifre i podaci. Najsrećniji bi bio da Partizan osvoji titulu, pa neka primi i 40 golova. Nemam problem oko toga ako su trofeji naši", kaže na početku priče Jovšić.
Ističe, ipak, da je nagrada dokaz velikog rada i zalaganja.
"Lep je osećaj, jer je Kljajićevo priznanje dokaz da se dobro radilo i da smo čvrsta ekipa, sa jakom odbranom, od golmana, preko bekovske linije do veznog reda."
Jovšić je u martu 2016. zamenio na mestu trenera golmana Radišu Ilića, koji se povukao posle četiri godine u klubu. Mladi trener se brzo uklopio u stručni štab i ponosan je na momke s kojima radi.
"Đorđe Lazović trenira sa nama da bismo stekli uvid koliko može. Sada ima priliku da pokaže da li ima kvalitet za Partizan. Mogu da ga pohvalim kao velikog profesionalca i divnog momka. Njegovo zalaganje je za svaku pohvalu. Videćemo..."
"Moram da pohvalim grupu golmana s kojom radim. Na prvom mestu, pravi su momci, a posle toga i odlični golmani. Poseduju fenomenalan odnos prema grbu i klubu. Odgovorni su i obaveze koje imaju ispunjavaju na izuzetan način. Sva trojica su, ako je moguće tako selektirati, različit tip golmana sa posebnim stilovoma. Sviđa mi se što mogu da balansiram oko njihovih talenata, da ih usmerim i usavršim i tako uklopim u prepoznatljivu igru Partizana."
Postati sa 33 godine trener golmana prvog tima Partizana je veliki izazov!?
"Definitivno jeste. Pre ulaska u prvi tim radio sam sa mlađim kategorijama Partizana i ta dva posla ne mogu da se porede. Drago mi je što se već na početku karijere susrećem sa stvarima koje mnogi ne dožive za čitavu trenersku karijeru. Meni se to desilo sa 33 godine i jako mi je drago što se dogodilo baš u Partizanu, klubu u koji sam došao sa deset godina. Definitivno drugačije sve doživljavam nego da sam u ovom trenutku u nekom drugom timu. Za mene je ovo nešto posebno, ali i veći pritisak. Znam kako Partizan funkcioniše i šta se očekuje. I lepo i teško..."
Imaš puno pohvala na rad celokupnog stručnog štaba Partizana.
"Nisam imao predstavu dok nisam ušao u ovaj svet koliko je stručni štab posvećen treninzima. Ima nas mnogo, ali sve sjajno funkcioniše. Imamo svoja zaduženja i potpuno smo posvećeni izvršavanju obaveza. Nekada se dogodi da od jutra do mraka nema stajanja. Kada svako radi svoj deo posla, onda nema puno prostora da se napravi greška. Svaki minut treninga i dana uopšte je isplaniran do tančina. Milina je raditi u ovakom stručnom štabu."
Nemanja Jovšić proveo je najveći deo igračke karijere u Partizanu, ali nije imao mnogo prilike da brani. Ipak, današnji trener u "parnom valjku" ponosan je na vreme provedeno u Humskoj ulici.
"Neopisivo mi je drago što sam u periodu dok sam bio golman Partizana imao šansu da branim na pet zvaničnih utakmica. Konkurencija je bila paklena, koliko god to malo izgledalo, za mene je mnogo. Užasno sam ponosan, jer sam dobio šansu da u klubu koji iskreno volim budem među veličinama poput Ivice Kralja, Radiše Ilića, Radovana Radakovića, Đorđa Pantića... Trenirali su me vrhunski treneri, kao što su Darko Belojević i Rade Zalad."
Kako je bilo stasavati pored legendi Partizana kao što su Kralj, Mirković, Nađ, Saveljić, Ćirić?
"Mi smo bili klinci kada smo postali prvotimci i, sećam se, da je veća grupa nas iz Škole prebačena u prvi tim. Odjednom smo se našli pored veličina poput Bate Mirkovića, Niše Saveljića, Alberta Nađa, Dragana Ćirića... Bili su pravi autoriteti, a mi smo upijali sve. Koliko god su znali da budu strogi, bili su i naši zaštitnici i bezrezervno su nam pomagali u svemu."
Kada si odlučio da se baviš trenerskim poslom?
"Na početku nisam razmišljao u tom pravcu, ali kako su godine prolazile i što sam bio zreliji sve više sam shvatao šta zaista želim. Imao sam sreću da su me kroz karijeru vodili dobri treneri i od svakog sam uzeo ponešto. Kapirao sam šta je dobro, a šta loše. Verujem da sva ta iskustva mogu da spojim i napravim stil po kojem ću da budem prepoznatljiv."
Koji je po tebi najbolji golman Srbije kojeg si gledao?
"Užasno cenim i poštujem Ivicu Kralja. Bio je moj idol, kasnije cimer i nerazdvojni prijatelj. Imao je sigurnost koju pre toga, a ni kasnije nisam video. Bio je pojava među stativama."
Kao dete poznatog novinara Vojmira Jovšića sigurno razumeš dobronamernu novinarsku kritiku?
"Često sa ocem komentarišem koliko je sve napredovalo u novinarstvu. On mi je godinama objašnjavao kako funkcioniše u odnosima novinara i sportiste ili sportskog radnika. Bio je dobar prijatelj sa najvećim sportistima stare Jugoslavije. Dešavalo se da nekog kroz tekst kritikuje, a već posle dva dana nam taj igrač dođe u kućnu posetu i najnormalnije razgovara sa ocem. Mnogo zavisi od igrača kako doživi i shvati kritiku. Svako radi svoj posao, kritikuje se, ali i hvali samo kada ima razloga", podvlači mladi trener golmana crno-belih.
Jovšić je u Partizanu od 1993, kada je kao desetogodišnjak prvi put na treningu obukao crno-belu "jedinicu".