Autor podkasta "Šesta lična" u najnovijoj MONDO kolumni analizira dešavanja sa Mundobasketa 2023.
Dan četvrti, utakmica druga, skor 2-0... Taman kako treba. Da, znam, sad kreće ono ali, ali, ali. Jeste, Srbija je voljom žrijeba dobila prilično jednostavnu grupu – baš kao i 2019 i 2022. Jeste, Srbija igra dobro, baš kao i 2019 i 2022. Jeste, čeka nas vjerovatno Italija i neki testovi u drugoj fazi i nadamo se eliminacijama.
Ali mi i dalje nismo tu. Ne možemo zvati FIBA i pitati ih da nam daju teže grupe jer javno mnjenje u Srbiji smatra da ovo nije dovoljno teško, pa će tako dovesti do „uljuljkavanja“ i samim time do debakla kad nam najmanje treba. Uopšte, odakle sad ta teorija da „treba“ imati neke teške utakmice, koje onda valjda „treba“ i izgubiti, da bi se tim „resetovao“, „stabilisao“, i tome slično, i uvidio šta ne valja, pa valjda onda shvatio i rekao „a-ha, to li je“ i nastavio dalje? Utakmice se analiziraju i ako se pobijedi i ako se izgubi.
Uostalom, pogledajte Španiju 2019. kad su postali svjetski šampion. Dok se nisu sreli sa nama, igrali su sa Iranom, Tunisom i Portorikom i zabilježili tri lake pobjede. Da li ih je to uspavalo usput? Da li su i oni, kao harmonikaš u službi Žike Todorovića u legendarnom segmentu filma „Kako je propao rokenrol“, povikali „gazda, dosadno je ovo“? Ne treba ovdje tražiti neku pretjeranu filozofiju, štaviše, vrlo je prosto. Dobre ekipe će odigrati dobro kad situacija naloži. Ako ne odigraju... Pa, onda možda i nisu tako dobre.
Dok ne dođe taj trenutak istine, pišemo ono što se dešava – Srbija je upisala i drugi trijumf na turniru. Dvije i po dobre četvrtine (prva, druga i pola četvrte) bile su dovoljne da se arhivira Portoriko, koji je pokazao zube uprkos skromnom kvalitetu i namučio „plave“ na momenat. Ipak, razlika nije silazila u domen opasne, a jedini potencijalni problem je povreda Alekse Avramovića – koliko teška, saznaćemo u narednim časovima. Prve vijesti iz Manile kažu da nije ništa strašno, ali treba sačekati sa optimizmom.
Kad je Srbija funkcionisala kako treba, imali smo u čemu da uživamo. Oba Jovića izašli su spremni za nadigravanje – Stefan je u dvadesetak minuta pokazao da i dalje umije da organizuje napad kao da je 2016, dok je Nikola imponovao energijom i borbenošću, ali i košarkaškim kvalitetima. Aleksa Avramović je do povrede bio baš ono što smo očekivali od njega, dok je Milutinov dominirao pod obručima sa petnaest skokova. Kapiten Bogdanović upisao je 17 poena, ali uz slabe procente šuta. Nek’ propuca kad zatreba, što se kaže.
Kad je to izgledalo manje dobro, ličilo je na reprizu Italije (pu, pu, pomjerite se s mjesta). Neizlaženje na šuteve, zbunjenost protokom lopte, otvaranje „ćoškova“, srljanje u napadu... Srećom, to je bilo samo deset minuta u grupnoj utakmici. I dobro je što se tim povratio relativno brzo iz toga. Čekamo sad Južni Sudan, koji se pokazao kao dosta razigrana ekipa, pa da vidimo kako će to ići.
Kad smo kod Južnosudanaca, oni su možda i prelako savladali Kinu Aleksandra Đorđevića sa dvadeset razlike. Ponovo je briljirao Karlik Džons, a sa timskim šutem za tri od 50% i ozbiljnije ekipe će imati problema. Saletovim Kinezima sada ostaje da nadmaše Portoriko i Sudan u eventualnom trouglu, a šta tu zaista treba da se desi... Uh... Ne znam, ali čini mi se da su po koš razlici trenutno Afrikanci u najboljoj poziciji. Svakako će naš bivši selektor računati na nas da im je malo pokvarimo.
Istorijsku prvu pobjedu ubilježili su i košarkaši Zelenortskih Ostrva, koji su „okrenuli“ raspucanu Venecuelu i na kraju slavili sa 81:75. Utakmica puna neizvjesnosti viđena je i u grupi G, gdje je Obala Slonovače zadala i drugi poraz Irancima, dok su Novi Zeland i Jordan igrali produžetak – nakon 45 minuta borbe pobjeda je ipak pripala predstavnicima Okeanije. Nije pomogla ni „Džordanovska“ (he he) partija Ronde Holis-Džefersona, koji je ubacio trideset i devet poena i uhvatio devet lopti. Sad je samo pitanje mogu li „Tol Bleksi“ Pera (Pere?) Kamerona pomrsiti konce Dimitrisu Itudisu?
U „kasnijim“ terminima nismo vidjeli previše drame. Već spomenuti Grci su lagano „legli“ Amerikancima, koji su opet nešto „krmeljali“ dvadeset minuta, pa upalili turbinu i riješili pitanje pobjednika u drugoj polovini meča. Ponovo je Stiv Ker pravilno raspodijelio minute, ponovo su se svi upisali, i ponovo je ponajbolji bio Ostin Rivs sa 15 poena, pet skokova i šest asistencija. Za sada, Amerika igra maksimalno racionalno, sa potrošnjom koja odgovara ovoj fazi takmičenja.
Malko više su se u svom zadatku namučili Španci, koji su, opet, kontrolisali gotovo cijeli meč protiv Brazila. Nešto jači tempo u četvrtoj četvrtini „zatvorio“ je novu pobjedu za Skariolove izabranike, a ponovo je igru „furije“ krasio dobar protok lopte i egalitarno učešće skoro svakoga ko je zaradio minute. Za kraj, notiramo i ubjedljivu pobjedu Slovenije nad Gruzijom, uz naravno novu „dončićevsku“ partiju Luke Dončića – trideset i četiri poena, deset skokova, šest asistencija.
Petorka dana:
Milutinov (SRB) ... 12p, 15r, 3a
N. Jović (SRB) ... 17p, 3r, 4a
Holis-Džeferson (JOR) ... 39p (12/24), 9r, 4a
Dončić (SLO) ... 34p, 10r, 6a
Le’afa (NZ) ... 23p (4 trojke), 5r, 5a, 3s